Delovi grada bez struje, podrumi poplavljeni kišnom i fekalnom kanalizacijom, požari usled udara groma, samo su neke od posledica jakog nevremena koje je krajem jula zahvatilo Kragujevac i okolinu. Za pola sata palo je preko 50 litara kiše po metru kvadratnom, a jak vetar prouzrokovao je materijalnu štetu na vozilima i pojedinim objektima. Najkritičnije tačke u gradu, kao i ekipe angažovane na otklanjanju posledica nevremena, istog dana obišao je gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić, koji je ujedno i komandant Gradskog štaba za vanredne situacije, dok su iz Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane, građane pozvali da prijave nastalu štetu.
Ovo julsko nevreme, na sreću, nije bilo takvih razmera da zahteva proglašenje vanredne situacije u Kragujevcu. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama to definiše kao “stanje kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva, uz pojačan režim rada”. Inače, jaka kiša, oluja, grad i poplava, samo su neke od elementarnih nepogoda koje mogu prouzrokovati uvođenje vanredne situacije. Prirodne pojave poput zemljotresa, suše, ekstremnih temperatura, snežnih nanosa i lavina, kao i tehničko-tehnološke nesreće, odnosno požari, eksplozije, rušenje brana, havarije na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, ali i epidemije zaraznih bolesti, takođe, mogu biti razlog za preduzimanje posebnih mera.
Upravo je pandemija korona virusa bila povod da u Kragujevcu bude proglašena vanredna situacija, koja je trajala punih 11 meseci, od juna 2020. pa sve do maja 2021. godine. Ostaće upamćeno da je obrazlažući odluku o uvođenju vanredne situacije, na konferenciji za medije, tadašnji gradonačelnik i komadant Gradskog štaba za vanredne situacije, Radomir Nikolić, poručio da je “građanima potrebna motka, odnosno naređenje”. Ta izjava izazvala je salvu kritika i negodovanja i što je mnogo opasnije, skrenula pažnju javnosti sa glavne teme, a to je bila zabrinjavajuća epidemiološka situacija, koja je u tom trenutku zahtevala preduzimanje posebnih mera. Zbog toga je možda i najbolji podsetnik na to koliko je važno da u vanrednim situacijama nadležni za upravljanje krizom adekvatno informišu javnost.
Inače, redovno informisanje i obaveštavanje stanovništva o rizicima, opasnostima i preduzetim merama, samo je jedna od brojnih nadležnosti štabova za vanredne situacije, koje propisuje Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Štab za vanredne situacije, između ostalog, rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite; razmatra procene rizika, planove zaštite i spasavanja i druga planska dokumenta i daje preporuke za njihovo unapređenje; procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije i dostavlja predlog za proglašenje i ukidanje vanredne situacije; učestvuje u organizaciji i sprovođenju mera i zadataka obnove, rekonstrukcije i rehabilitacije i obavlja brojne druge poslove.
Isti Zakon kaže da “jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa i tu ulogu podržavaju sve nadležne državne i pokrajinske institucije”. Zbog toga Gradski štab za vanredne situacije ima veliki značaj, koji se ne ogleda isključivo u upravljanju kriznim situacijama. Naime, u skladu sa Uredbom o sastavu, načinu i organizaciji rada štabova za vanredne situacije, to telo svoje aktivnosti realizuje kroz tri faze koje se međusobno smenjuju. Prva je preventivna faza, zatim operativna, odnosno poslovi koordinacije i rukovođenja, dok treću fazu čine aktivnosti u fazi oporavka zajednice.
Gradski štab za vanredne situacije svoje delovanje sprovodi na sednicama koje mogu biti redovne i vanredne. Prema Poslovniku o radu Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Kragujevca, redovne sednice održavaju se najmanje dva puta godišnje, dok se vanredne sednice zakazuju prema potrebi, odnosno u slučaju najava ili nastanka opasnosti koje mogu ugroziti živote i zdravlje ljudi, kao i materijalna dobra. Poslednja vanredna sednica u Kragujevcu održana je 23. marta ove godine, kada je Gradski štab za vanredne situacije naložio zatvaranje kovid ambulante u Zastavinom Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika. Početkom novembra, štab je zasedao peti put ove godine, po redovnoj proceduri, i tom prilikom najznačajnije tačke dnevnog reda bile su izveštaji o snabdevanju gasom, električnom energijom i spremnosti toplane za predstojeći grejnu sezonu.
Za kraj treba reći da se Gradski štab za vanredne situacije obrazuje odlukom Skupštine grada Kragujevca, koja ima i nadležnost da donosi plan i program razvoja sistema zaštite i spasavanja. Gradski štab za vanredne situacije čine komandant, zamenik komandanta, načelnik i članovi štaba. Komandant Gradskog štaba je gradonačelnik, dok njegov zamenik može biti zamenik, odnsono pomoćnik gradonačelnika ili član gradskog veća. Članovi gradskog štaba su predstavnici organa grada u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: odbrane, informisanja, komunalnih delatnosti, zdravstva, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, rad, socijalne politike, zaštite životne sredine, obrazovanja, saobraćaja, energetike i drugi, u skladu sa predlogom gradske uprave i nadležne službe. Pored toga, članovi štaba mogu biti i rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije, Crvenog krsta, udruženja građana, drugih pravnih lica i ustanova.
Na čelu Gradskog štaba za vanredne situacije trenutno je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić. Njegov zamenik je gradski većnik za ravnomerni i održivi razvoj sela i grada, Damjan Srejić, a štab ima ukupno 27 članova.
Članovi Gradskog štaba za vanredne situacije:
Zoran Kočović, načenlnik Gradskog štaba; dr Gordana Damnjavoić, član Gradkog štaba za prvu i medicinsku pomoć; Vladimir Maksimović, član Gradksog štaba za oblast komunalnih poslova; Stefan Nikezić, član Gradksog štaba za zaštitu životne sredine; Marko Vujnović, član Gradskog štaba za hitne intervencije u vanrednim situacijama; Nenad Petković, član Gradskog štaba za sanaciju terena; Nebojša Jakovljević, član Gradskog štaba za spasavanje od poplava i nesreća na i pod vodom; Vesna Jovanović Milošević, član Gradskog štaba za zaštitu od rušenja i spasavanje iz ruševina; Nikola Ribarić, član Gradskog štaba za evakuaciju; Aleksandar Milošević, član Gradskog štaba za uspostavljanje neophodnih službi od javnih interesa; Nevena Bogdanović, član Gradskog štaba za zbrinjavanje ugroženih I nastradalih; Srećko Trifunović, član Gradskog štaba za radiološku, biološku I hemijsku zaštitu i tehničko – tehnološke udese; mr Dragoš Radovanović, član Gradskog štaba za planske poslove i upotrebu jedinica civilne zaštite opšte namene; Slobodan Đurović, član Gradskog štaba za zaštitu i spasavanje od požara i eksplozija; Aleksandra Tijanić, član Gradskog štaba za poslove informisanja; Milijana Ratković, član Gradskog štaba za finasije; Miroslava Petrović član Gradskog štaba za očuvanje dobara bitnih za opstanak; Radivoje Dašić, član Gradskog štaba za poslove bezbednosti; Aleksandar Simić član Gradskog štaba za civilno – vojnu saradnju; prof. dr Slobodan Milisavljević, član Gradskog štaba za tercijalni nivo zdravstvene zaštite; doc. dr Dragan Vasiljević, član Gradskog štaba za oblast javnog zdravlja; dr Gordana Đokić, član Gradskog štaba za primarni nivo zdravstveen zaštite; dr Vasilije Antić, član Gradskog štaba za primarni nivo zdravstveen zaštite; Jelena Mitrović, član Gradskog štaba za zbrinjavanje; Zoran Pavlović, član Gradskog štaba za inkluziju Roma i marginalizovanih grupa.
Godišnji plan rada Gradskog štaba za vanredne situacije u Kragujevcu za 2023. je u postupku izrade i biće usvojen na poslednjoj sednici u ovoj godini.
Piše: Nikola Nikolić
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.