RERI je održao javne konsultacije da bi još jednom objasnio opasne mane Nacrta ZPI koji se uskoro usvaja građanima i predstavnicima parlamentarne opozicije.
Nacrt jednog od najvažnijih zakona za prostorni i privredni razvoj zemlje donosi nove olakšice investitorima i legalizuje postojeće i novo gaženje prava građana.
Aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji je jedan od najopširnijih propisa koji trenutno važe, koji je od 2003. pretrpeo čak 14 izmena.
- To govori o obuhvatu, značaju i stepenu preklapanja ovog propisa sa drugim sektorskim propisima“, ukazao je Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu na javnim konsultacijama koje je RERI organizovao trinaestog jula u Beogradu.
Predlagač je uspeo da nacrtom ZPI istovremeno predloži i centralizovanje planiranja i usitnjavanje planova po meri finansijskog kapitala.
- Nacrtom se, tako, predviđa ponovno osnivanje Agencije za prostorno planiranje koja bi od sadašnjeg Ministarstva građevinarstva preuzela nadležnosti koje se odnose na urbanističko i prostorno planiranje, naveo je Ristanović.
Ova Agencija bi mogla da prihoduje od donacija koje dolaze iz privatnog sektora, dodao je i naglasio: „Ne možemo govoriti o objektivnosti i nepristrasnosti jednog takvog organa“.
Ristanović je apostrofirao planske dokumente za brojne projekte koje je nazvao kontroverznim, uključujući projekte kompanija Rio Tinto, Ziđina i Linglonga, i poentirao:
- To su sve planski dokumenti koji su potekli na inicijativu privatnih kompanija. Zamislite da o sudbini tih planova odlučuje telo koje je finansirano od takvih kompanija.
Centralizacija odlučivanja, ali i „krajcovanje“ planova po meri investitora u Nacrtu Zakona
Ristanović je naglasio da je odredba postojećeg Zakona koja najdirektnije brani javni interes odredba koja definiše da dokument užeg područja mora da bude u skladu sa dokumentom koji određuje šire područje. ZPI propisuje sedam instanci takvih dokumenata, kojima je i posvećen u velikom delu.
Ova odredba je u Nacrtu ugrožena. Predlagač je „našao način da ovo zaobiđe“, upozorio je Ristanović. On je objasnio da za sve planove koji bi mogli poneti epitet projekta od nacionalnog značaja, uključujući turističke i projekte eksploatacije prirodnih resursa, ako se Nacrt usvoji „ne bi postojala nikakva ograničenja“.
- Kao da ovo nije bio dovoljan šamar javnom interesu, dodao je.
- Za one investicije koje nemaju taj obuhvat i intenzitet da bi mogle da se nazovi projektima od nacionalnog značaja predlagač uvodi pojam fazne izrade i usvajanja planskih dokumenata.
Ovim bi, efektivno, planovi za pojedine projekte takođe mogli da se rade bez razmatranja planova šireg obuhvata, a da se nazovu fazama ili delovima planova šireg područja. Bilo bi dozvoljeno usitnjavanje do nivoa pojedinačne parcele.
Zakon bi legalizovao praksu kojoj svedočimo na svakom koraku: da se gradi bez razmatranja prostornog konteksta, kao i socioprostornog, socioekonomskog, saobraćajnog, komunalnog – dodajte po želji – aspekta. Urbana sredina nije prost zbir parcela, nego funkcionalni sistem, ali ni vlasti ni investitore to ne zanima.
- Koliko god bilo besmisleno postavljati plansko rešenje ne posmatrajući šta se dešava u širem okruženju i u raznim aspektima, još je besmislenije da po istoj metodologiji radimo stratešku procenu uticaja na životnu sredinu“, dodao je Ristanović. Time je u javne konsultacije uveo sledeću temu kojoj su bile posvećene: pitanje obesmišljavanja procena uticaja životne sredine u predloženom Nacrtu.
Deo javnih konsultacija bio je posvećen pitanju ukidanja naknade za konverziju, koje zaslužuje poseban prilog.
Zakon protiv zakona
Nacrt Zakona o planiranju i izgradnji je, uz, primera radi, Nacrt Zakona o upravljanju privrednim društvima i INEKP jedan od nekoliko značajnih dokumenata čije usvajanje se očekuje narednih sedmica.
Usvajanje novog Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) ima dalekosežne posledice na život svih građana. Usled nepovoljne situacije u medijima i činjenice da je manjkavost ovog zakona samo jedan u nizu problema sličnih razmera sa kojima se stanovništvo suočava proteklih meseci, štetne odredbe koje Nacrt ZPI donosi i propusti u dosadašnjoj proceduri njegove izrade i usvajanja nisu dovoljno poznate ni predstavnicima parlamentarne opozicije, a kamoli građanima. Upravo pokušaj da se ova problematika razjasni bila je motiv za javne konsultacije koje je RERI održao u Dorćol Platzu.
Govoreći o propustima u proceduri donošenja ZPI Mirko Popović iz RERI-ja je podsetio na to je Ministarstvo građevinarstva bilo dužno da nakon javnog uvida koji je održan između 30. januara i 20. februara 2023. izradi izveštaj i da ga objavi 15 dana nakon javne rasprave. U ovom izveštaju je trebalo da budu navedene i primedbe na Nacrt i odgovori predlagača.
- To nije mogućnost, to je obaveza, naglasio je Popović
Ministarstvo ovaj izveštaj nije objavilo u roku koji propisuje poslovnik Vlade,već tek nakon što je RERI zahtevao da se Nacrt povuče. Time su i javnost i poslanici bili uskraćeni za mogućnost da vide šta su bile zamerke.
- Zakoni se ne mogu poštovati malo: oni se ili poštuju ili ne poštuju, dodao je programski direktor RERI-ja. Kod nas, se, konstatovao je, ili ne poštuju uopšte ili poštuju „po malo“, a građani gube veru u institut javne rasprave jer im „niko na primedbe ne odgovara i ne konstatuje ih“.
Sve primedbe koje je RERI podneo su odbijene.
Okupljeni su tokom diskusije naveli niz konkretnih lokacija u Beogradu i Republici na kojima će predstavnici finansijskog kapitala moći da dodatno profitiraju ako se sporni Nacrt usvoji. Jedan od zaključaka diskusije je da će Nacrt najverovatnije biti usvojen, kao i mnogi štetni propisi pre njega. Ipak, predstacnici RERI-ja su pozvali parlamentarnu opoziciju da problematizuje sporne odredbe u Parlamentu, za šta su prisutni predstavnici ispoljili spremnost.