Prošlo je 3 godine otkako je Novi Optimizam napravio veliki skup na Šodrošu kao PRVI protest protiv izgradnje tzv. Novog Sada na vodi.
Veliki broj građana koji se pojavio na protestnoj tribini,na kojoj je uzelo 10-ak aktivista, političara i građana, inicirao je prvo ozbiljno okupljanje raznih aktera u jednu neformalnu grupu pod imenom VIDI, GARI, NE MOŽE!, kao što je bio i naziv prvog skupa.
Nepodeljeni entuzijazam različitih aktera, Novi Optimizam je artikulisao tako što je organizovao štampanje novina:
NOVI SAD NA VODI?
VIDI, GARI, NE MOŽE!
u kojem su angažovani bili profesionalni novinari koji su uredili 8 stranica u kojem su objašnjeni svi motivi zbog kojih se taj kriminalini urbanistički poduhvat nesme dopustiti.
Tokom cele jedne godine organizovanja skupova pod tim nazivom, ta tema je postala vrlo bitna za javnost ne samo Novog Sada, već i cele Srbije. Na samom nasipu, na mestu potencijalnog „urbicida“ okupljani su ljudi koji žive u blizini toga, Novosađani kojima je bilo jasno šta će se tamo dešavati,građani Vojvodine i Srbije, koji su bili spremni da se organizovano protive nameri vlasti da od Šodroša naprave nešto što nije u korist ljudi, već režimskih investitora.
I svakom slučaju, to je bilo PRVO organizovano okupljanje ljudi različtih percepcija kako se treba javnim poslom u odbrani elementarnih prava i interesa većine građana, i koje je probudilo nadu Novosađana da postoji tema i organizacija koja bi ih okupila.
Kako je sve to izgledalo tokom te borbe, u vremenu korone, zabeleženo je u filmu pod nazivom VIDI,GARI,NE MOŽE!
Svi učesnici u toj godini borbe, uz himnu Garija, zabeleženi su specijalnom zahvalnicom, i postali su deo ozbiljnog sećanja.