Zajedno: Da li je vreme za kulturnu revoluciju u Kragujevcu?

Prenosimo saopštenje stranke Zajedno:

„Gradski odbor stranke Zajedno u Kragujevcu је u proteklom periodu ukazivao na pojedine nedostatke sa kojima su se suočavali građani Kragujevca koji se profesionalno bave umetnišću i, samim tim, učestvuju ili žele da učestvuju u kulturnom životu grada. Međutim, neblagovremenim konkursima, kao i, blago rečeno, nerazumljivиm kriterijumima raspodele sredstava iz gradskog budžeta, čelnici za kulturu grada Kragujevca razjarili su naše sugrađane, koji, osim toga što su vrsni stručnjaci iz svojih oblasti, predvode i ozbiljne festivale, organizacije itd., u koje je uključeno mnogo ljudi. Takođe, primećeno je da se projekti često kradu, tako što se ideje za njih preuzmu od projektanata, ali se izmene akteri i preinače u korist ljudi koji su naklonjeni vladajućoj partiji ili njihovim simpatizerima, dok se samim projektantima ne odobre sredstva. Ovo je veoma nepravedno, jer umetnici većinom, zbog njihovе iskonske potrebe da se ujedinjuju, a ne dele, i težnje ka slobodi, ne žele da se priklone nijednoj partiji. Takođe je i nedopustivo da, često veoma korisne po grad, a ujedno i skromne ideje, koje su projektanti predali na konkurs gradskog Veća, prema kojima bi većnici trebalo da se odnose neutralno, kao i da pomognu projektantima da ostvare svoje, oni zapravo dočekaju „tarući dlanove“ jer u njima vide inspiraciju i lični interes.

Ovakvo višegodišnje stanje, kulminiralo je  izjavom čelnika Gradskog veća za kulturu i Muzičkog centra, kao, kako oni kažu, „nosioca umetničke muzike u gradu“, gde su oni prepoznali potrebu za Kamernom operom, koja će se ostvariti sa italijanskim Institutom za kulturu. Ono što je, verovatno, većinu profesionalaca iz oblasti muzičke umetnosti u gradu jako zabolelo, jeste ton kojim je ova novost plasirana, u kojoj se ispostavlja da Kragujevac kao grad i nije imao priliku da se na drugi način upozna za operom, osim preko upravo ovih italijanskih kolega, naglašavajući da oni najčešće „izlaze u susret“ našem kulturnom centru. Pitanje gradskog odbora stranke Zajedno u Kragujevcu odnosi se upravo na ovu izjavu: na koji način izlaze u susret? Miljan Bjeletić je izjavio da je Kamerna opere „mapirana“ kao nedostatak, kao i to da Kragujevcu nedostaju „savremene forme muzičke kulture“ u Kragujevcu. Zašto bi opera ili kamerna opera bila istaknuta kao savremena forma, kada je njeno poreklo evidentno još od prvih vokalno-instrumentalnih oblika u baroku? Međutim, pravo pitanje se odnosi na to, kada se kragujevačka opera može evidentirati kao pojam? Nezanemarljiva je i činjenica da kada se priprema ovakav projekat (da ne kažemo i institucija, po važnosti) uvek treba da se za saradnju obrati prvo ljudima i organizacijama koje su našem gradu dale doprinos po ovom pitanju onda kada je to bilo najteže, to jest, kada te institucije nije ni bilo, i kada su oni upravo svojim naporima, entuzijazmom dali glavni doprinos. Takođe, Kragujevac ima svoje građane, profesionalne operske pevače, koji su mnogo puta doprineli, što pojedinačno, što u okviru različitih festivala, pa u oči pada činjenica što se Muzički centar i član gradskog Veća za kulturu, obraćaju samo Italijanskom kulturnom centru.

 Ovakvom izjavom gradski čelnici uvredili su mnoge kolege. Prvi u nizu reagovao je ansambl Opera nova, koji je i nastao iz želje da operska scena zaživi u ovom gradu, a i da postoji za to veliki kapacitet. Oni su svoje postojanje opravdali gostovanjem i u drugim gradovima Srbije, a vesti o njima prenosili su skoro svi javni mediji. Takođe, nosioci su i Đurđevdanske nagrade za izuzetne rezultate u polju kulture za 2021. godinu. Registrovani kao organizacija, teško da nisu prepoznati od strane gradskih čelnika za kulturu.

Moramo napomenuti da je i pre Opere nove bilo postavki opere u Kragujevcu. Naime, još 1840. godine, 8. novembra, izvedena je opera Ženidba cara Dušana Atanasija Nikolića. Međutim, nije potrebno kopati ni toliko duboko po prošlosti, da bi se prisetili tri značajne opere izvedene u Kragujevcu u prethodnoj deceniji, u saradnji sa kragujevačkim FILUM-om: Na uranku Stanislava Biničkog, Tajni brak Domenika Čimaroze i Travijata Đuzepea Verdija. Takođe, povodom proslave 70. godina postojanje muzičke škole „Dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu, priređena je opera Didona i Enej Henrija Persla. Sigurni smo da smo u velikom broju dešavanja po pitanju opere u Kragujevcu neke i preskočili, ali to nije ni poenta ovog teksta.

Na otvoreno pismo Opere nove, upućeno na društvenoj mreži Fejsbuk, u komentarima se javila i direktorka Studentskog kulturnog centra, Ivana Maraš Jovanović, a Stefan Milivojević, predsednik udruženja TELOK-a, oglasio se odvojenim tekstom, dostupnim na lokalnim portalima. Oni su izražavali negodovanje po povodu ignorisanja inicijativa iz oblasti kulture, zanemarivanje prvobitnog truda i entuzijazma pojedinaca i grupa građana da zažive ansabli, horovi, orkestri, opere i preuzimanje zasluga na sebe, osnivanjem iste takve grupe, ali pod organizacijom grada, kao i na, već pomenuti, problem finansiranja projekata.  

Ovih dana su nosioci projekata dobijali pojedinačne mejlove od Odeljenja za kulturu i informisanje Gradske uprave za društvene delatnosti sa pozivima za potpisivanje ugovora, koje su mahom odbijali, jer nisu dobili zaključke komisije, kako bi trebalo, niti obaveštenje o preliminarnoj ni konačnoj rang listi. O obrazloženjima su predlagači projekata mogli samo da maštaju. Upravo je to razlog što kolege nemaju više poverenja u gradske čelnike za kulturu. A nije ni čudo, koliko puta su bili izigrani, stavljeni na skrajnuto mesto, pokušavajući ipak da prihvate poraze „sportski“ i nikad ne odustajući. Da li je u vremenima kada nam je kultura potrebna kao nasušna potreba za bolje i plemenitije društvo, fer da se dešavaju ovakve stvari? Umesto da gradski čelnici budu ti koji će delegirati budžetski novac organizacijama koje se svesrdno zalažu duži period za neki važnu kulturni oblik i dati im zasluge za njihov entuzijazam, oni kradu ideje i preuzimaju zasluge, otvarajući nešto „novo“, „savremeno“, pritom sa stranim kulturnim centrima, ignorišući građane Kragujevca koji su već dali doprinose po ovim pitanjima.“