Boris Kovačević: „Kragujevačka priča“ ostaje pokret, stanke nas ne zanimaju

Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima Ljajića prošle nedelje saopštila je da joj se kolektivno priključio pokret „Kragujevačka priča”, koje je posle prošlogodišnjih lokalnih izbora dobila svoje mesto u gradskoj skupštini, a Boris Kovačević postao je pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Kragujevca. Kovačević upravo demantuje saopštenje SDPS-a i iznosi svoju verziju ovih zbivanja.  

• Nikakvog kolektivnog potpisivanja nije bilo i javnost je tu pogrešno informisana ili obmanuta. Suština je da je par ljudi otišlo u SDPS Rasima Ljajića, što je isključivo njihov lični čin. Sa druge strane, dosta novih ljudi nam se obratilo u poslednje vreme u želji da zajedno sa nama rade i deluju na lokalnom nivou. I to je neki prirodan proces. Svako drugo povezivanje sa SDPS–om je apsolutno netačno, zlonamerno, neprirodno i nelogično u  krajnjem smislu. Ideja „Kragujevačke priče” nema dodirnih tačaka sa strankom Rasima LJajića. 

Je li to znači da ste ostali pokret, odnosno da niste postali politička partija?

• Neposredno pred prethodne izbore ljudi iz LDP-a pokrenuli su osnivanje šireg građanskog pokreta, koji bi okupljao sve ljude istog vrednosno ideološkog profila u Kragujevcu. Mnogi od naših sugrađana sa kojima smo razgovarali nisu želeli da budu deo političkih stranaka, ali su bili spremni da daju doprinos razvoju Kragujevca kroz građansku inicijativu. Prioritet u našem političkom angažmanu su građanske vrednosti i ideje za koje se borimo, a ne stranačke. Zbog toga smo pozvali vrednosno bliske organizacije i pojedince da svi zajedno skinemo stranačke dresove i obučemo dres samo sa grbom Kragujevca. Tako je nastala izborna lista „Kragujevačka priča i Tolerancija” čiji sam bio nosilac i koju su građani na prethodnim izborima prihvatili i podržali, što je za rezultat imalo ulazak u Skupštinu grada.  

Strranka Rasima Ljaića ipak je prisutna u Kragujevcu.

• Kao što sam napomenuo, glasove smo osvojili kao građanski, nestranački pokret i ne želimo da obmanjujemo  građane koji sa nam dali poverenje i da taj mali, stečeni početni kapital unosimo u bilo koju partijsku organizaciju. Sve naše aktivnosti usmerene su ka razvoju Kragujevca, a ne razvoju bilo čije stranačke infrastrukture. Nećemo postati regrutni centar za prikupljanje aktivista ni SDPS-a, ni bilo koje druge partije. Iskreno, ne vidim ni mogućnost da Šumadija i Kragujevac budu prioritet u odnosu na druge regione za SDPS  koji ima centrale u Beogradu i Novom Pazaru. Sa druge strane, lista koju sam predvodio na prošlim izborima okuplja veliki broj ljudi i organizacija, što podrazumeva i različita mišljenja. Različiti su i motivi koji nas pokreću da se bavimo ovim poslom, a siguran sam da su pojedinci koji su se odlučili za saradnju sa Rasimom Ljajićem imali svoje motive za prelazak u tu stranku. 

Ipak, pokret „Kragujevačka priča“ najavljuje proširenje političkog delovanja sa lokalnog na regionalni nivo. Da li to znači da menjate ciljeve i ideje za koje ste se do sada zalagali? 

• Ne menjamo osnovne ideje i dalje nam je cilj stvaranje modernog i razvijenog Kragujevca i Šumadije kao regiona. Do sada smo bili fokusirani, pre svega, na Kragujevac i okupili smo se prvenstveno sa idejom da mobilišemo resurse i ljude i organizacije koji imaju slične vrednosne stavove, kako bismo pronašli drugačiji model političkog delovanja na lokalnom nivou. Sada želimo da proširimo krug delovanja na regionalni nivo i upravo privodimo kraju formiranje regionalne političke organizacije koja će delovati na prostoru Šumadije. Našu ideju dele i građani ostalih opština Šumadijskog okruga, sa kojima želimo zajedno da radimo na ostvarenju svih ovih ciljeva. Smatram da pre svega treba da se usredsredimo na  sredinu u kojoj živimo, naše dvorište, naš Kragujevac, našu Šumadiju. Neophodno je da imamo viziju razvoja čitave regije, da međusobno sarađujemo sa susednim gradovima i opštinama, podstičemo jedni druge i realizujemo zajedničke potencijale. Naišli smo na odlične reakcije ljudi i organizacija čitavog Šumadijskog okruga i očekuje nas formiranje snažnog regionalnog političkog bloka, građanski orjentisanog u vrednosno ideološkom smislu.

Šta će biti osnovni ciljevi regionalnog političkog pokreta koji osnivate?

• Insistiraćemo na decentralizaciji vlasti, što bi dodatno ojačalo privredne, obrazovne i kulturne potencijale jedinica nižih nivoa teritorijalnih organizacija (regija i lokalnih samouprava), pošto Srbiju vidimo kao državu regiona. Decentralizacija i regionalizacija Srbije predstavlja standard i u procesu evropskih integracija. Podsetiću da u EU regioni zauzimaju posebno mesto i njihov razvoj je od ključnog značaja za razvoj, kako pojedinačnih država, tako i Evropske unije u celini. Taj razvojni model želimo da primenimo i kad je u pitanju Šumadija. Cilj nam je da Kragujevac i Šumadija budu povoljno mesto za poslovanje, kako bismo obezbedili kontinuran dolazak stranih investitora i podsticali domaće investitore da ulažu u privredu na lokalu

Gde vidite najveće razvojne potencijale, u kojim oblastima? 

• Šumadija je važan agro-industrijski centar Srbije. Sam Kragujevac je centar industrijske proizvodnje, koja ne postoji u drugim delovima Srbije, poput automobilske i industrije šinskih vozila, a sve više postaje i centar IT industrije. U narednom periodu želimo da promovišemo čitav region i kao centar kreativnih industrija. Takođe, dalji razvoj saobraćajne infrastrukture doprineće boljoj povezanosti unutar Šumadije, ali i sa ostalim regionima u Srbiji, što je preduslov za privlačenje novih investicija. Posebno želim da istaknem da smo veoma ponosni na bogato istorijsko i industrijsko nasleđe, koje želimo da predstavimo svetu.

Vi ste i koordinator Radne grupe za revitalizaciju kompleksa Vojno-tehnički zavod. Kakve planove ima grad u realizaciji ove ideje?

• Ambijent na prostoru Vojno-tehničkog zavoda je jedinstven i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pošto je cilj da taj prostor učinimo samoodrživim, ideja je da tu budu smeštene: kreativne industrije poput IT sektora, gejminga, filmske, muzičke i festivalske industrije, destilerija vina i rakije, pivski habovi, industrije dizajna i mode. Sve to bi pratili uređeni trgovi, restorani, knjižare, galerije, multifunkcionlni prostor, ateljei za studente Filuma, scena i različiti kulturni sadržaji. Dobili bismo spolja jedinstveni industrijski izgled, karakterističan za prošlost, dok bi unutra objekti bili organizovani na jedan kreativan i urban način. Procene su da će se investicije računati u stotinama miliona evra, a interesovanje su već pokazali investitori iz raznih zemalja. Deo sredstava očekuje se i iz fondova EU.

Kako biste ocenili dosadašnju saradnju sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem?

• Za sada izuzetno mi se dopada pristup gradonačelnika Kragujevca i smatram da treba da bude snažnije podržan u nastojanjima da se bavi  krupnim strateškim pitanjima, koja su od suštinskog značaja za razvoj grada. NJegova agilnost i proaktivan stav prema Vladi Republke Srbije, ministarstvima i republičkim isntitucijama za direktnu posledicu imaju pokretanje velikog broja infrastrukturnih projekata, čija će realizacija kao konkretan rezultat imati znatno podizanje kvaliteta života u Kragujevcu i ponovno pozicioniranje grada kao regionalnog centra. Sa druge strane, pokazao se i kao neko ko drži datu reč i ta osobina mi se dopada.

Pišu: Kragujevačke