Boris Kovačević: „Kragujevačka priča“ ostaje pokret, stanke nas ne zanimaju

Izbori/Bojkot Politika

Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima Ljajića prošle nedelje saopštila je da joj se kolektivno priključio pokret „Kragujevačka priča”, koje je posle prošlogodišnjih lokalnih izbora dobila svoje mesto u gradskoj skupštini, a Boris Kovačević postao je pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Kragujevca. Kovačević upravo demantuje saopštenje SDPS-a i iznosi svoju verziju ovih zbivanja.  

  • Nikakvog kolektivnog potpisivanja nije bilo i javnost je tu pogrešno informisana ili obmanuta. Suština je da je par ljudi otišlo u SDPS Rasima Ljajića, što je isključivo njihov lični čin. Sa druge strane, dosta novih ljudi nam se obratilo u poslednje vreme u želji da zajedno sa nama rade i deluju na lokalnom nivou. I to je neki prirodan proces. Svako drugo povezivanje sa SDPS–om je apsolutno netačno, zlonamerno, neprirodno i nelogično u  krajnjem smislu. Ideja „Kragujevačke priče” nema dodirnih tačaka sa strankom Rasima LJajića. 
Je li to znači da ste ostali pokret, odnosno da niste postali politička partija?
  • Neposredno pred prethodne izbore ljudi iz LDP-a pokrenuli su osnivanje šireg građanskog pokreta, koji bi okupljao sve ljude istog vrednosno ideološkog profila u Kragujevcu. Mnogi od naših sugrađana sa kojima smo razgovarali nisu želeli da budu deo političkih stranaka, ali su bili spremni da daju doprinos razvoju Kragujevca kroz građansku inicijativu. Prioritet u našem političkom angažmanu su građanske vrednosti i ideje za koje se borimo, a ne stranačke. Zbog toga smo pozvali vrednosno bliske organizacije i pojedince da svi zajedno skinemo stranačke dresove i obučemo dres samo sa grbom Kragujevca. Tako je nastala izborna lista „Kragujevačka priča i Tolerancija” čiji sam bio nosilac i koju su građani na prethodnim izborima prihvatili i podržali, što je za rezultat imalo ulazak u Skupštinu grada.  

Strranka Rasima Ljaića ipak je prisutna u Kragujevcu.

  • Kao što sam napomenuo, glasove smo osvojili kao građanski, nestranački pokret i ne želimo da obmanjujemo  građane koji sa nam dali poverenje i da taj mali, stečeni početni kapital unosimo u bilo koju partijsku organizaciju. Sve naše aktivnosti usmerene su ka razvoju Kragujevca, a ne razvoju bilo čije stranačke infrastrukture. Nećemo postati regrutni centar za prikupljanje aktivista ni SDPS-a, ni bilo koje druge partije. Iskreno, ne vidim ni mogućnost da Šumadija i Kragujevac budu prioritet u odnosu na druge regione za SDPS  koji ima centrale u Beogradu i Novom Pazaru. Sa druge strane, lista koju sam predvodio na prošlim izborima okuplja veliki broj ljudi i organizacija, što podrazumeva i različita mišljenja. Različiti su i motivi koji nas pokreću da se bavimo ovim poslom, a siguran sam da su pojedinci koji su se odlučili za saradnju sa Rasimom Ljajićem imali svoje motive za prelazak u tu stranku. 
Ipak, pokret „Kragujevačka priča“ najavljuje proširenje političkog delovanja sa lokalnog na regionalni nivo. Da li to znači da menjate ciljeve i ideje za koje ste se do sada zalagali? 
  • Ne menjamo osnovne ideje i dalje nam je cilj stvaranje modernog i razvijenog Kragujevca i Šumadije kao regiona. Do sada smo bili fokusirani, pre svega, na Kragujevac i okupili smo se prvenstveno sa idejom da mobilišemo resurse i ljude i organizacije koji imaju slične vrednosne stavove, kako bismo pronašli drugačiji model političkog delovanja na lokalnom nivou. Sada želimo da proširimo krug delovanja na regionalni nivo i upravo privodimo kraju formiranje regionalne političke organizacije koja će delovati na prostoru Šumadije. Našu ideju dele i građani ostalih opština Šumadijskog okruga, sa kojima želimo zajedno da radimo na ostvarenju svih ovih ciljeva. Smatram da pre svega treba da se usredsredimo na  sredinu u kojoj živimo, naše dvorište, naš Kragujevac, našu Šumadiju. Neophodno je da imamo viziju razvoja čitave regije, da međusobno sarađujemo sa susednim gradovima i opštinama, podstičemo jedni druge i realizujemo zajedničke potencijale. Naišli smo na odlične reakcije ljudi i organizacija čitavog Šumadijskog okruga i očekuje nas formiranje snažnog regionalnog političkog bloka, građanski orjentisanog u vrednosno ideološkom smislu.
Šta će biti osnovni ciljevi regionalnog političkog pokreta koji osnivate?
  • Insistiraćemo na decentralizaciji vlasti, što bi dodatno ojačalo privredne, obrazovne i kulturne potencijale jedinica nižih nivoa teritorijalnih organizacija (regija i lokalnih samouprava), pošto Srbiju vidimo kao državu regiona. Decentralizacija i regionalizacija Srbije predstavlja standard i u procesu evropskih integracija. Podsetiću da u EU regioni zauzimaju posebno mesto i njihov razvoj je od ključnog značaja za razvoj, kako pojedinačnih država, tako i Evropske unije u celini. Taj razvojni model želimo da primenimo i kad je u pitanju Šumadija. Cilj nam je da Kragujevac i Šumadija budu povoljno mesto za poslovanje, kako bismo obezbedili kontinuran dolazak stranih investitora i podsticali domaće investitore da ulažu u privredu na lokalu
Gde vidite najveće razvojne potencijale, u kojim oblastima? 
  • Šumadija je važan agro-industrijski centar Srbije. Sam Kragujevac je centar industrijske proizvodnje, koja ne postoji u drugim delovima Srbije, poput automobilske i industrije šinskih vozila, a sve više postaje i centar IT industrije. U narednom periodu želimo da promovišemo čitav region i kao centar kreativnih industrija. Takođe, dalji razvoj saobraćajne infrastrukture doprineće boljoj povezanosti unutar Šumadije, ali i sa ostalim regionima u Srbiji, što je preduslov za privlačenje novih investicija. Posebno želim da istaknem da smo veoma ponosni na bogato istorijsko i industrijsko nasleđe, koje želimo da predstavimo svetu.
Vi ste i koordinator Radne grupe za revitalizaciju kompleksa Vojno-tehnički zavod. Kakve planove ima grad u realizaciji ove ideje?
  • Ambijent na prostoru Vojno-tehničkog zavoda je jedinstven i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pošto je cilj da taj prostor učinimo samoodrživim, ideja je da tu budu smeštene: kreativne industrije poput IT sektora, gejminga, filmske, muzičke i festivalske industrije, destilerija vina i rakije, pivski habovi, industrije dizajna i mode. Sve to bi pratili uređeni trgovi, restorani, knjižare, galerije, multifunkcionlni prostor, ateljei za studente Filuma, scena i različiti kulturni sadržaji. Dobili bismo spolja jedinstveni industrijski izgled, karakterističan za prošlost, dok bi unutra objekti bili organizovani na jedan kreativan i urban način. Procene su da će se investicije računati u stotinama miliona evra, a interesovanje su već pokazali investitori iz raznih zemalja. Deo sredstava očekuje se i iz fondova EU.
Kako biste ocenili dosadašnju saradnju sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem?
  • Za sada izuzetno mi se dopada pristup gradonačelnika Kragujevca i smatram da treba da bude snažnije podržan u nastojanjima da se bavi  krupnim strateškim pitanjima, koja su od suštinskog značaja za razvoj grada. NJegova agilnost i proaktivan stav prema Vladi Republke Srbije, ministarstvima i republičkim isntitucijama za direktnu posledicu imaju pokretanje velikog broja infrastrukturnih projekata, čija će realizacija kao konkretan rezultat imati znatno podizanje kvaliteta života u Kragujevcu i ponovno pozicioniranje grada kao regionalnog centra. Sa druge strane, pokazao se i kao neko ko drži datu reč i ta osobina mi se dopada.
Pišu: Kragujevačke
Tagovi:

1 komentar

  1. Pokret za koga? Za Borisa? Ovaj momak je postao naprednjački potrčko, a priča o nekom pokretu! Pa zar misli da su Kragujevčani budale? Momče, kad tvoji naprednjački prijatelji budu odlazili i ti ćeš sa njima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.