BOJAN ŠPICA: KULTURA U JASLAMA STADA

Društvo Komentar Kultura

Grad Kragujevac kao univerzitetski i kulturni centar ovog dela Srbije zaslužuje institucije koje poseduju kapacitet da organizuju kulturni život grada uključujući i najzahtevnije festivalske manifestacije najrazličitijih muzičkih žanrova, operskih i baletskih spektakala do koncertnih aktivnosti svih raspoloživih orkestara.
Ono što nas u ovom trenutku još uvek čini provincijom i „lokalnim sultanatom“ je nepobedivo burazersko-stranačko-interesno-podaničko insistiranje na „ljubljenju ruku“ lokalnim jutkama i ostalim badžama, bidžama i bulidžama kako bi umetnik, kao u „Stadu“ mogao neometano da radi svoj posao. Ko pristane na ovu malu žrtvu, može poput nekada popularnog pop umetnika Olivera Mandića, posle ljubljenja ruke u Novom Sadu dobije svojih pet minuta u Beogradu pred odlazećom publikom koja uglavnom nema pojma ko je čovek sa mikrofonom.
U maju prošle godine portal „Glas Šumadije“ je objavio tekst „Opera i druge priče“ u kome je ukazano na niz nelogičnosti u obeležavanju 70. godišnjice Muzičke škole izvođenjem opere „Didona i Enej“. Tada je u javnosti projekat predstavljen kao poduhvat entuzijasta iz Muzičke škole kojim se otvara stalna operska scena u Kragujevcu. Epilog svega je da, uprkos uspešnoj premijeri, opera „Didona i Enej“ nije stavljena ni na kakav repertoar nepostojeće operske scene, dok su rasprave oko načina isplate honorara „entuzijastima“ iz Muzičke škole trajale mesecima.

Grad konkurs
Ove godine je udruženje građana „OPERA NOVA KRAGUJEVAC“ dobila 1.300.000 dinara za Hendlovu operu „Imeneo“. Ne znam kako će ovaj projekat biti prezentovan kragujevačkoj javnosti, ali treba napomenuti da je ovo novo udruženje osnovano u oktobru prošle godine a da je njegov pravni zastupnik pomoćnik direktora Muzičke škole Miljan Beloica ujedno i organizator „entuzijasta“ prošlogodišnjeg projekta. Kako ne bi dovodili u pitanje stručnost nosioca projekta, i umesto odgovora na pitanja zašto opera nije finansirana preko institucija poput Muzičkog centra odnosno Knjaževsko srpskog teatra, treba napomenuti da je u pitanju bivši učenik aktuelnog gradskog većnika za kulturu mr Bjeletića, političkog “alfa mužjaka“ kragujevačke kulture a takođe i zet Nebojše Carića, savetnika gradonačelnika za razvoj organizacije i ljudskih resursa koji je nedavno uručio sertifikate zaposlenima u gradskoj upravi za obuku koju je lično vodio više od godinu dana.

Ministarstvo konkurs
Orkestar Harmonika Kragujevac čiji sam osnivač i zastupnik nije konkurisao za sredstva iz gradskog budžeta za ovu godinu, dok smo na konkursu ministarstva kulture odbijeni sa projektima vezanim za obeležavanje jubileja orkestra (5 godina od osnivanja). Razlog za ovo neučestvovanje je još jedan izuzetno neprijatan jubilej: Pre tačno godinu dana zabranjen je odlazak članovima „Orkestra Harmonika Kragujevac“ na međunarodni festival u Pulu od strane direktorke Muzičke škole (o ovom događaju je „Glas Šumadije“ takođe pisao). Poređenja radi, pre nekoliko dana je direktor gimnazije iz Lebana podneo ostavku usled pritiska koji je usledio od strane učenika i profesora nakon zabrane da učestvuju na ovogodišnjoj smotri gimnazijskih pozorišta u Kragujevcu. Ne mogu da iskažem svoje poštovanje učenicima i kolegi iz Lebana. Mi smo prošle godine imali veliku podršku javnosti ali to očigledno nije bilo dovoljno. Na žalost, kulturnu i prosvetnu kolevku moderne Srbije,u kojoj su profesori ginuli sa svojim učenicima danas snažno ljuljaju skandali i kontraverze.


Budući da ni onda, kao i danas nisam bio spreman da ponizno celivam neosveštane ekstremitete nezvaničnim „budžama“ i „bidžama“ verujem da su rezultati i višegodišnje reference jedino što trebe da nas reprezentuje. Tada je na festival, o trošku grada i FILUM-a, otputovao misteriozno osnovani novi „gradski“ akademski orkestar akordeonista (harmonikaša) koji je nastao pod okriljem Muzičkog centra a čiji sastav su činili studenti harmonike iako zvanično FILUM nema nikakve veze sa osnivanjem ovog ansambla. Postoje neproverene informacije da su administrativni radnici FILUM-a i profesori koji nemaju veze sa ovim orkestrom „službeno“ putovali u Pulu o istom trošku.
Čudno je da posle više od godinu dana ovaj novi gradski orkestar funkcioniše bitno drugačije u odnosu na ostale ansamble pod upravom Muzičkog centra: za razliku od članova Gradskog kamernog orkestra „Šlezinger“, Gradskog simfonijskog orkestra, hora „Liceum“, članovi orkestra akordeonista, iako u istom statusu unutar Muzičkog centra, sviraju bez ikakve materijalne nadoknade i ugovora iako zvanično nemaju nikakvu obavezu niti je orkestar harmonika uveden u nastavni program fakulteta. „Plaćeni“ su čestim putovanjima i nastupima i, uprkos ogromnom trudu i prividnim uspesima, pitanje je koliko će dugo ovaj „sendvičarski“ menadžment biti prihvatljiv u budućnosti.
U emisiji TRV Šabac „Dobar, loš, zao“ od 15.3.2019.godine ( https://youtu.be/v6ywUZp4tw0 ), gost Nikola Čuturilo je dao interesantno viđenje problema: zbog čega tako malo popularnih muzičara javno iznosi svoje političke stavove? Parafraziraću ukratko da bendovi više ne zarađuju novac rasprodatim ulaznicama za koncerte i od prodatih albuma, već uglavnom zavise od nastupa na festivalima kojih sada ima u gotovo svakom mestu i uglavnom su sufinansirani budžetskim novcem.
U prilog ovome moram da napomenem da će za ovogodišnji Arsenal Fest 09, sudeći po nedavno objavljenim rezultatima gradskog konkursa za finansiranje manifestacija i projekata u kulturi za 2019. godinu biti izdvojeno 10.700.000 dinara dok je na republičkom konkursu ministarstva kulture izdvojeno 1.000.000 dinara. Namerno govorim o nama veoma popularnom festivalu na koji su svi Kragujevčani s pravom ponosni. Između ostalog, i moj sin je nastupio kao najmlađi učesnik na otvaranju prvog „Arsenala“ sa bendom škole gitare „Oktava“. Ogroman broj svetskih zvezda i domaćih bendova koji su nastupili na Arsenalu zavređuje poštovanje.
Ne ulazeći u finansijsku konstrukciju i opravdanost sto hiljada evra budžetskog novca za Arsenal, pokušavam da predočim široku sliku situacije u Srbiji sa „Egzitom“, „Gučom“ i desetinama Gitarijada, „Bir festova“, novogodišnjih koncerata, letnjih festivala i drugih lokalnih svečanosti u kojima se širom Srbije na sličan način komercijale aktivnosti dodatno finansiraju budžetskim sredstvima. Na ovaj način, imajući u vidu političku mapu i karakter političara koji raspolažu državnim novcem, naizgled slobodnog umetnika teško da sme da interesuje politika ukoliko ne želi da bude pušten niz bujicu administrativnih, birokratskih, finansijskih, medijskih i drugih stihija.
Ovo su, nažalost, samo vrhovi vrhova ledenog brega koji vremenom raste ali moram nekako da zaključim:
Kultura, pre svega, počinje opranim ulicama, bez neidentifikovanih udarnih rupa i građevinskog materijala, nezagađenim vazduhom, vodom i zemljištem a nastavlja se uređenim fasadama, obrazovanjem, urbanističkim planom i funkcionalnim koncertnim salama da bi se na kraju došlo do zainteresovane, upućene i zadovoljne pulike. Sve između gore navedenog imamo.

Piše: Bojan Špica
profesor Muzičke škole
zastupnik i dirigent Orkestra Harmonika Kragujevac
član Povereništva Narodne stranke Kragujevac
Tagovi:

1 komentar

  1. Prisustvovala sam mnogim koncertima ovog orkestra i zaista je predivno iskustvo.Nazalost,politika je zlo,politicari jos vece,samo gledaju svoje interese! A tek ovi politicari!!!???Katastrofa.Cine zlo kao da ce sutra biti smak sveta pa nece nikome odgovarati za svoja zlodela.Ipak,nije tako.Sve ce doci na svoje mesto i jednog dana ce prave vrednosti poput ovih koje je imao ovaj orkestar i ovaj dirigent dobiti svoje zasluzeno mesto.Aranzmane znam da je radio dirigent pa samo mogu izraziti divljenje,taj covek toliko ima talenta da sam sigurna da ce pravda i istina pobediti i da ce se najegova dela na daleko slusati.Svim srcem im zelim da nastave kao i vecina mojih istomisljenika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.