Žena tri godine ležala mrtva u svom stanu najverovatnije tri godine, a niko nije osetio neprijatne mirise koji bi na to ukazali
Sedamdesetrogodišnja Zorica Miletić, pronađena je mrtva u svom stanu u Ulici Kneza Miloša 23, 21. maja u popodnevnim satima. Ztečena je kako leži u krevetu pokrivena do brade, što nam je potvrdio inspektor Policijske uprave koji je bio angažovan na uviđaju. Takoreći mumificirana, što potvrđuje sumnje da je odavno preminula. Tako je rešena i enigma žene kojoj se od pre tri godine gubi svaki trag, a o čemu je u prošlom broju pisano u našim novinama. Šta je uzrok smrti i kada je tačno ona nastupila, tek to treba utvrditi. Ostala je jedino enigma ko je, kada i zbog čega na nadgrobnom spomeniku porodice Miletić ispod Zoričine slike uklesao 2046. godinu.
Podsetimo, Zorici Miletić niko nije viđao ubrzo posle bratovog smeštanja u Starački dom, od kako je ostala sama da živi u stanu u Ulicie Kneza Miloša 23/65, na šestom spratu. Od aprila 2016. godine gubi joj se svaki trag. Da nije bilo komšiluka da potegne pitanje njenog nestanka – niko je ne bi ni tražio. Toliko o tome koliko smo jedni drugima važni.
Javila se rođaka
Posle objavljivanja teksta na portalu „Glas Šumadije” reagovala je izvesma Marina Banković predstavivši se kao Zoričina rođaka iz Beograda. Ona je u komentaru na objavljeni tekst napisasala:
- Sad sam pročitala tekst. Moj otac je njen brat od tetke, a ona meni dođe baba. Živimo u Beogradu, ali ja često boravim u Grčkoj. Svakodnevno se čula sa mojim ocem pre nestanka, a sa mnom sigurno jednom nedeljno. On mi je ukazao da se nešto dešava sa njom pošto ga je prestala da zove. I mi smo mislili da je otišla u posetu nekome. Međtim, pošto se nije javljala par meseci, ja sam zvala policiju u Kragujevcu u proleće 2017. Bili su do njenog stana i nisu je našli. Molim vas kontaktirajte me.
Orijentacioni datum kada je Zorica Miletić preminula najverovatnije se poklapa sa datumom od kada je prestala da podiže penziju iz Poštanske štedionice, gde je imala otvoren račun, a to je od aprila 2016. Istovremeno nije podigla ni dokument o isplati stana u celosti bivšeg vlasnika, koji je tražila od Vojnog ministartva Srbije i koji je stigao na njenu adresu aprila 2016. godine. Puni sandučići računa, a imala ih je dva, jedan ispred stana, drugi gde i ostali stanari, rodili su sumnju da joj se nešto ipak desilo.
Njen nestanak policiji su prijavile komšije i upravnik solitera Zoran Savić, dve godine kasnije. Zašto tek tada, pa zato što je prema kazivanju komšiluka znala da ode na na po par meseci i u Sloveniju kod prijateljice ili u Beograd gde je radila i živela dobar deo svog života.
Zorica se, inače, nije udavala, nije imla potomstvo, roditelji i rođeni brat, koji se takođe nije ženio, su poumirali. Bližih srodnika, najverovatnije nije imala, čim se toliko dugo nisu in teresovali za njenu sudbinu. Komšijskom istragom došlo se do podatka da je njen brat Zran preminuo ubrzo posle smeštaja u ovdašnji Gerontološški centar, mada oni nisu ni znali kada je tamo smešten, jer u polsednje vreme nije ni izlazio iz stana.
Komiluk je posumnjao da se i s njim nešto desilo čim više nije zvao komšinicu Nadu Todorovć, na koju je jedino bio upućen. Ispostailo se i da je Zoran Miletić zaveštao svoje organe Medicinskom fakulteu u Beogradu, zato nije ni bilo sahrane, niti čitulje na soliteru. Na spomeniku porodične grobnice na Vraoškom groblju osvanulo je ispod njegove fotografije 1948-2015. Međutim, na tom istom spomeniku na parceli 67/A uklesani su datumi rođenja i smrti njihovih roditelja, ali i sestre Zorice 1946-2046. Postavilo se pitanje ko je uklesao 2046. godinu i zbog čega! Šta se time htelo postići. Kamenorezac koji je to uklesao verovatno zna i razlog zbog čega, a ko je nalogodavac mogu uvrditi istražni organi.
Možda je i Zorica sama to naručila znajući da nema ko to da učini posle njene smrti ili je po sredi nešto drugo. Uglavnom niiko više nije obilazi porodičnu grobnicu Miletića, o čemu svedoči i otpala Zoranova slika sa nadgrobnog spomenika.
S obzirom da je ova porodica poprilično asocijalno živela, po kazivanju upućenih iz susedstva, niko im nije dolazo u kuću sem komšinice Nadežde Todorović i rođaka sa sela, otuda nikoga nije ni zanimalo šta se desilo s Zoricom.
- Videvši da niko ne podiže poštu i račune iz poštanskog sandučića koji se prepunio vremenom, a radi se o prvoj komšinici, posumnjao sam da nešto nije u redu. Već posle druge godine mi je bilo jasno da tu stvari nisu čiste. Znajući da je bila čudnijeg ponašanja, nedruželjubiva, asocijalna nisam ni razmišljao šta je suština svega toga. Drugačije bi reagovao da se radilo o osobi drugačijeg karaktera. Zato sam kasnije i ušao u neku vrstu potrage za Zoricom. U stan niko nije ušao od 2016. godine, od kada su računi počeli da se gomilaju. Preko nekih svojih veza sam saznao da penziju nije podizala preko pošte u Beogradu, konkretno od aprila 2016. godine. Podneo sam prijavu Inspektorjatu kragujevačkog MUP-a, prošle godine, ne znam tačno kog meseca, po kojoj su postupili ili nisu postupili po tome, jer nikakvih povratnih informacija o tome do danas nemam, iako sam se interesovao dole se s pedmetom stiglo, izjavio je prošle nedelje Zoran Savić, uravnik solitera koji je i odrastao u tom soliteru iza Pozoršta.
Poslednji put viđena ispred solitera
- Zoricu sam poslednji put videla pred zgradom i pitala je: ’Gde si ti Zoko?’ a ona ’Jao bila sam u banji, pričaću ti.’ Žurila je da ide negde taksijem. Tad je i pitam: ’Zorice šta je sa Zoranom, više mi se ne javlja, niti znam šta je s njim. Ona mi kaže:’Zoran se oženio. Živi u Nišu kod svoje žene’. Usvari on je tada bio u Staračkom domu ovde. Ali pre nego što ga je smestila u dom, Zoran me zvao da dođem do njega. Ispričao mi je da je zaveštao svoje telo medicinskom fakultetu da bi studenti mogli da se uče. Rekao mi je da ga neće zato sahranjivati. Na to sam mu samo rekla pametno si to uradio. Umro je u Domu. Za to sam sasvim slučajno saznala, kada sam bila na grblju drugim povodom, a mi o tome nismo imali pojma. Posle sam to prenela upravniku Zoranu, izjavilaje komšinica Nada u prošlom tekstu o Zorici Miletić.
Najviše se plašila da nije umrla, možda i u stanu. Mada bi se to osetilo, smatrala je komšinica Nada. Nažalost njene se sumnja se obistinila
Iako su stanari prijavili slučaj policiji, ništa nije preduzeto da se žena pronađe. Prošlog utorka, kada smo se mi zauzeli za ovaj slučaj, upravnik je ponovo otišao da podnese prijavu o nestanku žene, jer se prethodna zagubila, zato je izostala potraga. Ali, ako je tačna tvrdnja Zoričine rođakinje Marine Banković da je tražila od policije iz Kragujevca 2017. godine, da prveri šta je s njom, onda se ovo može smatrati i policijskim ozbiljnim propustom.