Ponedeljak, 21. april
Rano ujutru, dok još ostali spavaju
Ko je bio predsednik Vlade 1955? Kada je osnovana Vojnomedicinska akademije? Ne spremam se za kviz, ne, ne… pijem prvu jutarnju kafu i prisećam se pitanja koje sam čula juče dok sam čekala sina da izađe sa Okružnog takmičenja iz istorije. I pitam se da li je cilj demoralisati decu I demotvisati ih dodatno? Ali ih gledam juče. Puni optimizma, pozitivne energije, puni znanja, sa malo treme, spremni ko zapete puške da daju sve od sebe da pređu u naredni rang takmičenja. Bravo deco! Ponosna sam na vas! Ponosna sam i na svog sina koji se plasirao na Republiko takmičenje. Idemo u Pirot.
Jutro. Prva kafa I nadam se da ću imati makar pola sata tišine. Gledam kroz prozor u pravcu odakle sam nekada mogla da vidim Veliki park a već kroz nekoliko dana ću moći da vidim komšinicu koja možda isto samo hoće da ćuti kao i ja uz prvu jutarnju kafu. Preko puta moje nikla je ogromna zgrada sa čijih, sada već skoro završenih spratova, pevuše radnici iz Jagodine koji pre svitanja stižu na gradilište. I tako čini mi se godinama. Istina je da radovi traju dve i da imamo besplatno buđenje i celodnevnu žurku uz zvuke bušilica, brusilica I ostalih alatki I mašina.
Reče mi pre neki dan taksista da nam se divi kako uspevamo da izdržimo toliku buku. Mislim se ja, ko nas pa i pita. I nismo jedini u gradu. Kragujevac se pretvorio u veliko gradilište, bez ikakvog reda i plana, čini mi se. Moje naselje je nekada bilo prelepo, sada izgleda kao cirkus sa zgradama različitih veličina, zbijenim jedne uz druge, boje fasada su različite, parking mesta su misaona imenica, ulice iako dvosmerne više nisu ni jednosmerne, a kako će izgledati kada se svi priključimo na postojeću vodovodnu I ostale mreže videćemo. I dalje volim naselje u kome živim ceo život najviše na svetu.
Bila sam na prijemu u Skupštini grada priređenom u čast igrača I stručnog tima Fudbalskog kluba Radnički. Još jedan lepa priča se nadovezala na ovu od juče. Pozitivna atmosfera, Volim ovakve dane I kao građanka Kragujevca I kao medijski radnik. I sunce se probilo kroz oblake. Sve govori da ćemo u sredu slaviti. Tako kažu I ljudi sa kojima sam razgovarala. Odavno nisam videla takvo jedinstvo. I kao što reče Ivan Pavlović, generalni sekretar FK Radnički, “ Kragujevcu se vratio onaj stari šmek I svi dišemo jednim plućima”
Utorak, 23. april
Utisak dana je snimak ispraćaja u penziju profesorke biologije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji Dušice Kovačević. Taj snimak govori više od reči. Imala sam tu čast i sreću da i meni baš ona predaje i sve što je rečeno i napisano ovih dana o njoj zaista je tako I čini mi se malo. Sećam se njenog prvog ulaska u našu učionicu. Asimetrična frizura, haljina sa cvetovima, stala je na vratima i glasno rekla “Dobar dan”. Nastupila je mrtva tišina. Više nikada nije podigla ton ni na koga, a govorila je glasno. I jasno. Uvek puna razumevanja, uvek neko ko motiviše učenika, uvek tu da sasluša, da pomogne. Ja sam čak I maturski kod nje polagala, iako sam biologiju kao učenik jezičkog smera imala tri godine I na kraju stekla diplomu profesora srpskog jezika I knjievnosti. Eto takva je ta naša profesorka. Doduše, mi smo kao generacija imali sreće da nam profesori budu pre svega dobri ljudi, pravi pedagozi. Mnoge od njih i danas citiram u nekim situacijama, a najčešće profesorku Cvijetu Jovanović koja nam je predavala sociologiju. Ona je na časovima osim gradiva izgovarala I sijaste životnih izreka koje su primenjive u raznim situacijama.
Čitala sam ponovo sa sinom pripovetku “ Vođa” Radoja Domanovića. Ja da se podsetim, on tek da je doživi. Bilo mi je zanimljivo da slušam njegovo izlaganje nakon pročitanog štiva. Na početku me je bombardovao istorijskim činjenicama vezanim za vreme kada je pripovetka nastala, a onda se “ kritički” osvrnuo na pripovetku i zaključio da se prilike u Srbiji i nisu baš mnogo menjale tokom vremena. Ovde bih stavila tačku.
Sreda, 24. april
Jutarnje razgibavanje i gledanje Sednice skupštine grada uz kafu. Opozicija ostala pri svome i zahteva Sednicu po hitnom postupku, vlast ne odustaje od priče da je to ad akta, jer tako kaže poslovnik. Opozicija stoji uz govornicu, sa govornice za oktavu višim tonom dnevni red čita predsednik Skupštine grada, odbornici vladajuće većine glasaju za neke tačke. Običan gledalac koji kao i ja sedi pred malim ekranom pojma nema šta se usvaja jer nema pred sobom materijal. Usvajaju se i nove tačke dnevnog reda, predlagači ne obrazlažu, čula se i himna Bože pravde, ali nama ni Bog otac pomoći ne može. Teku ovozemaljski dani…
Radnički se nije plasirao u finale Kupa Srbije, ali je i dalje za mene pobednik, a prema reakcijama ljudi svi smo I tu složni. Radnički nas je ujedinio. Idemo dalje, ne zaboravljam atmosferu sa prijema od ponedeljka.
Ćutalo se ceo dan, sve do pola jedan iza ponoći. Završila se sednica Skupštine grada, usvojeni su predlozi za Đurđevdansku nagradu. Ne znam što sam ovo uopšte pomenula, neka stoji tu…Kasno je.
Četvrtak, 25. april
Nastavljam sa ćutanjem uz kafu, ali dokle stignem mislima nekad se I sama uplašim. Malo sam bacila pogled na društvene mreže, da vidim kakav nam je puls ovoga jutra. Svako svoju muku muči. Tražim I temu za narednu priču. Uporno tražim nešto lepo o čemu ću da pričam, da prikažem naš grad u najlepšem svetlu…
Danas ipak radim priču o autizmu. Teška tema, reče jedan moj prijatelj. Teška, teška... Zapravo i ne bi bila tako teška da je sistem tu kao podrška. Nije da pričamo o gripu, ali svi ti ljudi I njihove porodice bi imali lakši život da je sve to regulisano zakonom, kao što nije. Za mene su svi oni heroji, jer su prepušteni sami sebi, bore se sa vetrenjačama. I nisu jedini.
Petak, 26. april
Počeo je raspust. Roditelji školaraca će razumeti.
Ceo dan mi je prošao u pronalaženju smeštaja u Pirotu. Ako vas iz bilo kog razloga ovih dana put navede u taj grad na noćenje ne računajte. Kažu, sve je rezervisano još pre mesec dana zbog praznika, Državnog takmičenja iz istorije i Bugara koji tamo vole da dođu turistički.
Osim nerviranja jer mi traženje nije baš išlo za rukom, razmišljam kako onaj nedostatak sistemskih rešenje nije mimoišao ni jednu sferu života. Sve funkcioniše po sistemu ko se snašao, snašao se. Školstvo je opterećeno propisima, procedurama, dopisima, uputstvima, zapisima… U tom haosu su samo nešto zaboravili! Deca nisu statistički broj, nisu krompiri, nisu članovi Zakona, nisu spisak udžbenika koji košata polovinu prosečne zarade I malo više, nisu ničiji zamorčići, i što se više uvodi tih pravilnika, sve je više vršnjačkog nasilja (ne govorim tek tako), sve je manje vremena da se bilo ko bavi decom na pravi način ( čast izuzecima, a oni će se prepoznati u ovim mojim rečima).
Ne vodi ovo nikuda, čini mi se. Autoritet se ne gradi na taj način, a problema je sve više. Slon nam je na sred sobe, a mi zviždimo i pravimo se da ga nema. Ali zato imamo sve više advokata angažovanih od strane roditelja, imamo inspektore koji su u školama skoro kao kod svoje kuće I nikome u celoj toj gunguli nije dobro. Deca sve manje znaju iako sve više uče ( ovo pokazuju testiranja), nastavnici ne mogu da se snađu, roditelji pokušavaju da isprave krive drine, sve se shvata lično I škola gubi svaki smisao. Rešenja ni na vidiku.
Subota, 27. april
Bila sam nešto prehlađena ovih dana I onda mi je radijus kretanja bio ograničen. Listam tako društvene mreže I naiđem na kritiku akcije “Ako imaš donesi, ako nemaš odnsei”. Nije to bila zlonamerna kritika i nije da nije bila na mestu. Ali se ne slažem da to ima veze sa organizatorima te akcije. Jednog od idejnih tvoraca, Jelenu Pavlović poznajem ceo život. I ona je prethodnih nekoliko godina organizovala niz akcija I inicijativa koje su nas podsetile na prave vrednosti. Nisu organizatori napravili mini deponiju, mi smo – takav nam je mentalitet. Najlakše nam je da sve upropastimo.
Svakoga dana čujem za po neki problem u užem, širem I širokom okruženju. Selo Guberevec nema vodu već nekoliko dana. Kažu isključio ih je Kraljevački vodovod zato što pojedinici nisu plaćali račune. Saznajem da je taj dug milionski (kažu neki 4 miliona, jer nije plaćana godinama). Jedan od meštana mi tvrdi da im je pravni zastupnik rekao da nisu imali prava da ih isključe sa mreže, već da tuže one koji su dug napravili… Baviću se narednih dana ovom temom, ali se nadam da će im ipak voda biti ponovo puštena pre nego što se ja oporavim da bih mogla na teren.
Ovo sa vodom me podseti da sam ove nedelje ja tražila vooinstalatera zbog nekog problema sa tuš baterijom I to je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Naći vodoinstalatera kada se desi nešto nepredviđeno skoro je jednako dobitku na lotou. Srećom mi smo narod koji uvek zna nekoga ko nekoga zna…i tako dođoh I do rešenja problema. Prijateljstva su dragocena u današnje vreme.
Nedelja, 29. april
Blag dan.
Danas su Cveti. Kažu da je na današnji dan dobro donositi važne odluke I započinjati poslove.
Sutra je početak još jedne radne nedelje, valja se pripremiti za nove radne pobede.