Karamijalković o pokušaju rušenja kuće dr Ilije Kolovića: Sve je urađeno bespravno, nezakonito, to je vandalski čin

Pokušaj rušenja kuće dr Ilije Kolovića dogodio se 1. maja, građevinski radnici su neradni dan planirali da iskoriste da buldožerima sruše kuću, spomenik kulture pod zaštitom države. U sadejstvu uznemirenih građana i komunalne policije, ovaj pokušaj je sprečen. O ovom incidentu razgovarali smo sa Nenadom Karamijalkovićem, direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Karamijalković je vest o pokušaju rušenja kuće dr Ilije Kolovića primio tokom službenog puta, od drugih kolega novinara dobio je pitanje da li zna šta se dešava. Nakon saznanja o događaju, bio je na vezi sa gradonačelnikom Kragujevca, članom Gradskog veća za kuluturu i sa policijom. Bilo je najbitnije da se brzo reaguje i da se zaustavi taj čin, kako čitava kuća ne bi bila srušena. Dežurne službe komunalne policije su intervenisale, a prvi su im se javili građani koji su bili u neposrednoj blizini. Na sreću, kaže direktor Zavoda, nije cela kuća srušena, ali na nesreću jeste njen veliki deo.

Pripadnik komunalne policije Veselin Jakišić je tog dana na terenu tvrdio da građevniski radnici nisu dobili nikakvu dozvolu ni od Grada, ni od Zavoda za tako nešto, a to nam je potvrdio i Karamijalković.

• Razgovarajući sa predstavnicima Grada, dobio sam potvrdu da iz Gradske uprave niko nije dao dozvolu za bilo kakve radove, a sa druge strane znam da mi iz Zavoda nismo dali, niti bismo ikada dali saglasnost na takav vandalski čin. Tako da je sve to urađeno bespravno, odnosno nezakonito.

Nenad Karamijalković naglasio je da je sada najbitnije da se podnese krivična prijava protiv odgovornih, to bi trebalo da uradi inspekcija, to jest Gradska uprava, a Zavod za zaštitu spomenika će doneti Rešenje o vraćanju na provobitno stanje, stanje u kakvom je objekat bio pre samog rušenja.

• To su sve mere koje treba da reše ko je i kako to izveo i da odgovorna lica odgovaraju za svoj bespravni čin.

Karamijalković se osvrnuo na to da su vlasnicima više puta slali dopise da se obezbedi objekat u smislu postavljanja visoke ograde kako bi sigurnost dece koja tu prolaze bila obezbeđena.

Važno pitanje koje se nameće jeste „šta daljeˮ:

• Treba da vidimo sa Ministarstvom kulutre i sa Gradom šta ćemo dalje, jer ovo može da se ponovi. Dok sam postupak utvrđivanja odgovornosti traje, treba da vidimo kako reštiti konačno taj problem. On traje više od trideset godina. Kuća je kao nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture pod zaštitom od 1971. godine, a objekat je kupuljen još 1989.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture objasnio je da u slučaju kao što je ovaj, kada je privatno lice vlasnik objekta koji je kulturno dobro, zakon je jasan, korisnik/sopstvenik dužan je da ga održava po uslovima koje propisuje Zavod. Nažalost, kaže Karamijalković, vlasnici to nisu radili.

O tvrdnjama vlasnice Nataše Ranisavljević da su slali dopise o projektima za rekonstrukciju, a da Zavod to nije davao, Karamijalković je naglasio:

• Mogu da kažem da u prethodne dve godine od kada sam ja direktor, nikakav zahtev te vrste niti projekat nije stigao ovde, a kažu kolege da nije ni ranije. Ono što znam iz izveštaja jeste da je 2005. urađen kompletan projekat rekonstrukcije, tada je rađena zgrada iza objekta koja se nalazi na zaštićenoj parceli i naši uslovi su bili da se da saglasnost da se na toj parceli podigne zgrada, ali uz obavezu da vlasnik dalje sa investitorom ili sam uradi projekat rekonsturkcije i rekonstruiše tu kuću po našim uslovima. Oni su radili projekat, ali nikada je nisu rekonsturisali, vidimo u kakvom je stanju ona danas.

On je dodao i da je nakon toga Zavod reagovao na Komisiji za planove grada Kragujevca da se toj stambenoj zgradi ne da upotrebna dozvola dok se ne rekonstruiše kuća, nažalost, znamo da u njoj danas žive stanari, a ona i dalje nema upotrebnu dozvolu.

• Mnoštvo je tu faktora i od strane nebrige vlasnika, ali i od nadležnih koji su tada dozvolili da se pomenuta zgrada useli, a da Kuća Kolovića nije rekonstruisana, pa je ona vremenom propadala i dovedena u žalosno stanje, a rušenje od 1. maja je bio čin koji je apsolutno vandalski, to ne mogu nikako drugačije da nazovem.

Karamijalković se dotakao i toga da ljudi treba da shvate da kada je neki objekat novijeg datuma pod zaštitom, tu je moguća fleksibilnost i dozvola upotrebe čvrstog materijala, a kada su objekti iz vremena prestonog Kragujevca od pre 200 godina, balkansko-orjentalnog stila, onda se ne može dozvoliti da takav objekat menja svoj izgled, oblik i materijal, jer tada ta zgrada nije više ona iz prestonog perioda i samim tim ne može da bude više kulturno dobro. Rekonstrukcija takvih objekata moguća je samo od materijala i u izgledu kakvi su bili autentično pre 200 godina.

Nenad Karamijalković zaključuje da je jedino rešenje koje može da zadovolji sve strane, i Zavod, odnosno objekat kao kulturno dobro, i vlasnika i Grad, jeste da vlasnik tu kuću proda gradu.

• Mi ćemo pričati sa Ministarstvom kulture da li postoji neki drugi mehanizam kada neko nasilno i namerno ruši kulturno dobro, ali je po mom mišljenju ovo jedino dostupno rešenje. Mi smo u međuvremenu sa Gradom uradili procenu tržišne vrednosti kuće, Grad je u prilici da ponudi taj iznos vlasniku, ali je pitanje kakav bi bio odgovor vlasnika, a i da li je Grad voljan da pruži tu ponudu nakon ovog vandalskog čina. Ukoliko bi ipak došlo do dogovora, mogla bi se uložiti sredstva da se kuća rekonstruiše i da joj se da neka trajna namena, nešto što bi bilo održivo za taj objekat. Da li će to uraditi i vlasnik prihvatiti, to ne znam.

Podsećamo, kuća dr Ilije Kolovića koja se nalazi u ulici Svetozara Markovića broj 9, podignuta je početkom 19. veka, tipična je građevina čaršije iz doba Miloša Obrenovića, sa višeslojnim krovom pokrivenim ćeramidom, bogato ornamentisanim stubovima na tremu i doksatu, zatim tavanicom rađenom od šašovca i autentičnim lučnim vratima na pojedinim prostorijama. U požaru koji se dogodio 29. septembra 2020. godine izgoreo je krov i međuspratna konstrukcija.  

Piše: Sandra Solujić