U drugom delu emisije Na Zdravlje magistarka farmacije Hristina Lazarević Milošević najavljuje da će aplikacija „Izbegni aditive” imati opciju „kod-čeka” koja će omogućiti ljudima kada uđu u prodavnicu da automatski skeniraju bar-kod proizvoda i tada će aplikacija izlistati sve sastojke rangirane prema crvenoj, narandžastoj i zelenoj boji, „tako će odmah znati šta je dobro, a šta ne”. Takođe, Hristinin tim aplikaciju unapređuje i time što će ona pored „kod-čeka” izbacivati i zdraviju preporuku, te će na taj način građani moći na licu mesta da nađu isti proizvod samo njegovu zdraviju opciju. Tako na primer, ako se skenira čips i u njemu aplikacija prepozna sadržaj štetnog mononatrijum glutaminata, „zdravija preporuka” daće bolju opciju nekog drugog čipsa.
Kako smo i dalje u prelaznom periodu i temperature variraju, a virusi ne prolaze, pitali smo Hristinu kako na prirodan način možemo raditi na podizanju našeg imuniteta. Ona navodi da iako je po struci farmaceut, nikada nije bila pobornik toga da imunitet mora nužno da se jača kapsulama i tabletama, „hajde mi da probamo bez kapsula i tableta, pa ako ne uspe, onda ćemo preći na njih”, kaže sagovornica i dodaje da samo jedan organizam imamo i da je potrebno da se brinemo o njemu.
- Pokušajmo da sačuvamo zdravlje, pa ako uđemo u tu zavrzlamu sa hemijskim lekovima, onda ćemo raditi to što moramo da bi se život sačuvao, navodi ona.
Veliki je pobornik pčelinjih proizvoda, te smatra da ako imamo med, propolis, pergu, matični mleč treba da ih iskoristimo, jer su to dokazani imunostimulatori koji ako se unose na adekvatan način, ne mogu da uzrokuju razvoj nekih bolesti, niti da ugroze naše zdravlje. Objašnjava da je nedavno na svom profilu Health and more delila kako se pravi jednostavna mešavina meda i polena koja je odlična za imunitet.
- Pravi se vrlo brzo, ako imate teglu meda, potrebno je da uložite još trista dinara da kupite polen, koji je najbolje kupiti kod lokalnih pčelara. Na teglu od 750 ml meda treba dodati 200 grama polena, to sjediniti i ostaviti tri, četiri dana da se taj polen rastvori, jer ako se ne rastvori, opna polena štiti lekovite supstance koje su u polenu i one bude neupotrebljive za naš organizam, zato sačekajte da se to lepo rastvori. To možete da pomešate sa kefirom, kiselim mlekom, sa nekim jogurtom, sa nečim što ima mlečnu kiselinu. Ovo je mešavina koja ima u sebi i vitamin C, vitamine B grupe, magnezijum, cink, kalcijum, vitamin D, vitamin A. Odrasli treba da koriste jednu supenu kašiku ujutru pola sata pre doručka, a deca starija od godinu dana uzimaju jednu kašičicu mešavine, ističe Hristina.
Ona dodaje da se mešavina može koristiti i u cilju prevencije za razvoj alergijskih rekacija od polena.
- Mnogi ljudi nisu bili alergični na polen, pa sa dvadeset, trideset godina to postanu, delom je to zbog našeg načina života, puno smo u kancelariji, u zatvorenom prostoru, udaljili smo se od prirode, organizmi nam reaguju na polen kao na strano telo, jer nisu u kontaktu sa polenom, kaže sagovornica.
Osvrće se i na uzimanje antibiotika i navodi da je kod nas česta praksa da se „na prvu daju antibiotici, a ne uradi se antibiogram” koji pokazuje da li imamo bakterijsku infekciju ili virusnu, a kako su antibiotici lekovi namenjeni za bakterijske infekcije, oni ne deluje na viruse.
- Ako imate prehladu ili neki drugi virus, a koristite antibiotike, oni neće rešiti vaš problem, izazvaće samo da uništimo našu crevnu floru, kaže Hristina Lazarević Milošević.
Smatra da su današnji rasprostranjeni poremećaji i bolesti odraz ne samo unošenja loše hrane, već da su problem i zagađen vazduh, voda, zemljište.
- U Kragujevcu su cevi jako zarđale, pune su teških metala, a teški metali kada jednom dospeju u organizam, oni se ne izbacuju, već talože, tako na primer, kada se u našem organizmu natolože aluminijum, živa, olovo, veći je rizik za razvoj i Alchajmerove bolesti, kao i zaboravnosti, navodi ona.
Osvrće se i na ambalaže proizvoda, te ističe da je uvek bolje kupiti nešto što je u staklenoj boci. Plastika koja je označena brojem 1 – oznaka se nalazi na dnu, može da sadrži u ogromnom procentu hormonske disruptore koji izazivaju poremećaje štitaste žlezde, policistične jajnike i sl.
Pored rada na aplikaciji i edukaciji zainteresovanih građana, Hristina je počela i sa pravljenjem melema od guščje masti za umirivanje kašlja pod nazivom Pure, pa u razgovoru objašnjava kako je došla na tu ideju, a zaključuje:
- Ja sam u potpunosti izašla iz segmenta belog mantila i konvencionalne terapije, gde mi samo lečimo simptome bolesti, a uzrok bolesti i dalje ostaje kod pacijenta, sebe nisam videla u tom svetu, a znanje koje sam stekla u fakultetskim danima koristim u puno bolje svrhe, kaže Hristina.