Ana Krstić, samostalna istraživačica i filološkinja Beogradskog univerziteta uputila je otvoreno pismo Sanji Živković, direktorki Istorijskog arhiva Šumadije, u kojem Ana smatra da publikacija „Knez Mihailo kroz umetnost i arhiv” ne zaslužuje nominaciju za Đurđevdansku nagradu. Sanja Živković je reagovala na navode koji su joj upućeni u toku jučerašnjeg dana, a danas na sve to odgovara Ana Krstić. Odogovor prenosimo u celosti:
Zaklanjanjem iza politike i autoriteta ne nestaju neznanje i neprofesionalizam
Poštovana gospođo Živković,
Pokušavam da razumem Vaš razbesneli ton i to što težite da dijalog sa polja nauke preselite u arenu politike. Međutim, za Vaš profesionalni ugled bi bilo daleko korisnije da ste, umesto zamena teza koje ste nevešto pokušali da primenite, dali odgovore i argumentaciju na mnoga postavljena pitanja.
No, zarad čitalaca, ali i svih građanki i građana Kragujevca, podsetiću na nekoliko stvari.
Vaš deo publikacije ima krupne materijalne greške, ali ih se Vi grčevito držite, ne shvatajući da je stvar profesionalne etike da propuste priznate. Tvrdoglavo insistirate da je Anastas Jovanović prvi srpski fotograf: uputila sam Vas na literaturu iz koje jasno možete uočiti da niste u pravu. Milanka Todić je doktorirala na temi fotografije, obradila je čak i pitanje ,,otkrića“ Dimitrija Novakovića, te je ignorisanje profesorice Todić još jedan dokaz koliko frapantno obezvređujući odnos imate prema rezultatima tuđeg rada.
Kažete ,,što ste tiče drugih istorijskih negiranja“ i potom se nadovezujete na biografije Radomira J. Popovića, a potom i Predraga Ilića (da li je njih neko ,,istorijski negirao?!). Osim što ću naglasiti da nijedna kritika nije upućena pomenutoj gospodi, moram Vas podsetiti da ovakvim ponašanjem samo ugrožavate njihov integritet i poverenje koje su Vam ukazali. Nije u redu da ih sada uvlačite u mulj svoje traljave odbrane, jer gospoda zavređuju svako poštovanje i nisu pozvani da odgovaraju za Vaše propuste.
Kada smo kod zaklanjanja iza autoriteta, vrlo perfidno pominjete publikaciju čiji je koautor dr Igor Borozan, a da nam pritom niste objasnili zbog čega nijednog njegovog rada nema u Vašem spisku korišćene literature? Nabrojala sam nekoliko istraživača, kako domaćih, tako i stranih, ali odgovor nismo dobili. Još jedna potvrda da pišete bez uvažavanja prethodnih istraživanja.
Nismo dobili odgovor ni za Kaclera, ignorišete profesoricu Todić, ali ste pokušali da nas podučite šta predstavlja Čikaški stil navodjenja i ,,ponavljanje lekseme isto“. Gospođo Živković, kod ovog stila citiranja ne postoji mogućnost da napišete ime autora, naziv publikacije pa na sve to dodate ,,isto“, što Vi radite. ,,Isto“ koristimo da izbegnemo ponavljanje naziva publikacije ili/i autora i publikacije. Slično je i sa klasifikacijom izvora. Mislim da bismo svi voleli da znamo na osnovu čega su ,,Ljubavi sprskih vladara i političara“ kod Vas tretirane kao istorijski izvor (stavili ste ih u grupu u kojoj se nalazi Zbirka ,,Varia“ Istorijskog arhiva Šumadije – da približimo čitaocima Vaše tumačenje pojma ,,istorijski izvor“). Moram priznati da mi postaje već prilično neprijatno na šta Vam moram ukazivati.
Nismo dobili obrazloženje zašto u Vašem radu nema definisanja pojma dvorske kulture, zašto nije obradjen fenomen balova, zašto nije korišćena periodika tog vremena.
Niste nam objasnili kako su Vas to na fakultetu naučili da je izgleda u redu da budete i autorka i lektorka, pa na sve to potpišete i korekturu.
Ono što je skandalozno, apsolutno ste prećutali slučaj oko autoplagijata, odnosno kako ste upravo analizirani tekst štampali dva puta sredstvima budžeta Grada Kragujevca. Još spornije je što ste Vi formalno izdavač časopisa u kome ste objavili svoj autoplagijat, prethodno mu ,,kozmetički“ promenivši naziv, a štampanje istog platili građani i građanke Kragujevca. Vaše negiranje autoplagijata neće učiniti da on nestane, naprotiv: samo sramotite sve svoje profesore i saradnike koje sa ponosom pominjete.
Da rezimiramo, gospođo Živković: na mnoga pitanja niste odgovorili, čime ste još jednom pokazali koliko seže Vaše akademsko (ne)poštenje.
IZa kraj: Vaš rad ,,ne inspiriše i ne izaziva“. Odbrana struke neretko podrazumeva odvajanje žita od kukolja, ali i obraćanje onima u čijim je rukama moć odlučivanja. Nagrade i bilo koja priznanja trebalo bi da pripadnu onima koji posvećeno i predano rade na svojim temama, ceneći starije kolege i njihove doprinose, poštujući akademske principe i koji, na kraju krajeva, svojim vaspitanjem i delovanjem na najsvetliji način predstavljaju zajednicu kojoj pripadaju.
Moje pravo je da verujem da Kragujevac ima daleko obrazovanije i čestitije ljude, te da svaku polemiku sa Vama zauvek zatvorim.
Naklon do poda ovoj zeni!!! Naklon!!! Tako smireno, argumentovano! I zavrsila sa dobitnicom Djurdjevdanske nagrade za sva vremena!
Gospodjo Krstic, hvala sto ste nas podsetili kako treba da izgleda cas etike i morala! Kratko, jasno, argumentovano, dostojno osobe sa diplomom Beogradskog univerziteta!
Kakav to pravi intelektualac ili intelektualka ako joj je tako draze, iz kruga dvojke sebi dozvoljava da uopste cita a kamoli studiozno proucava izdanja kragujevackih autora?! Osim ako nije u svrhu naucnog rada, to vise lici na skribomaniju zaludnog malogradjanskog palanackog duha… Ili seoskog…
Ala ste se uznemirili, gospođo Krstić. Pojma Vi nemate. Bio sam radoznao pa sam pročitao i prvo pismo i odgovor i ovo sada. Gospođa Vas je otvoreno pozvala na javni duel, pa izvolite, kad ste hrabri. Inače, u prvom pismu joj kažete da Ljušića nije trebala da smesti u jedne izvore, a ovde je optužujete da ga je u iste smestila. Niste u pravu ni za citate. A što se tiče izbora literature, svako bira ono što smatra relevantnim. Zašto bi morala da izabere baš one koje Vi smatrate kompetentnim?
Svestrana intelektualka Ana Krstic iz Beograda, koja je informisana o lokalnoj nagradi i cita „Sumadijske anale“, nema mesta uznemirenosti, dobili ste poziv za javni duel.
Dajte nagradu meni