Skrivena nezaposlenost u Srbiji – od realnosti do licitacije vlasti brojkama

Društvo Ekonomija Istraživanje

Na jugu, decenijama najsiromašnijem delu Srbije je samo u Nišavskom okrugu zvanično 26.700 nezaposlenih, a realne brojke, pa i poslednji popis pokazuju da je skrivena nezaposlenost čak 2,5 puta veća. U Šumadiji je oko 20.000 nezaposlenih, nešto manje u zapadnoj Srbiji, a među nezaposlenima prednjače žene, dok mladi koji ne odu iz Srbije najčešće posao traže preko agencija, koje opet ubiraju svoj procenat.

I pored toga što je stopa nezaposlenosti manja za oko 7% u odnosu na prošlu godinu, čelnici grada ne libe se da dodatno umanje broj nezaposlenih, pa tako njihovi podaci ponekad odskaču od zvanične statistike niške Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. a primeri mladih u Nišu govore da im u pronalaženju posla ne pomažu ni Grad ni NZS, pa su u borbi za egzistenciju i posao često prepušteni sami sebi.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nedavno je saopštila da je nezaposlenih u Nišu mnogo manje od 17.000, iako zvanični podaci nadmašuju taj broj.

Najveća stavka budžeta Grada Niša je novac koji stiže od poreza na zaradu. Više je zaposlenih i samim tim više para u budžetu, imamo 92.000 zaposlenih i mnogo manje od 17.000 nezaposlenih, a bilo ih je u ono vreme čak 36.000 nezaposlenih – rekla je Sotirovski.

Tačnije, u oktobru je registrovano 17.814 nezaposlenih Nišlija, dok na nivou Nišavskog okruga taj broj iznosi 26.700 građana.

Među njima je 26-godišnja diplomirana novinarka koja je na Birou rada već 2 godine.

  • Nisam se prijavila odmah nakon diplomiranja jer sam mislila da oni ne mogu da mi pomognu, što se kasnije ispostavilo kao tačno. Nikad me nisu zvali da mi ponude posao, ali me redovno zovu da mi kažu da kasnim sa javljanjem i da će me izbrisati sa evidencije, kaže mlada novinarka.

Poziv za posao nije dobio ni doktorant Filozofskog fakulteta Aleksandar Đokić koji je znatno manje bio na Birou, sa čije liste nezaposlenih je skinut nakon što je sam sebi pronašao posao.

  • Prijavio sam se da bih saznao da li imam pravo na novčanu naknadu do pronalaska novog posla, inače, nisam siguran da li bih se uopšte prijavio. Moje obrazovanje i usmerenje zahteva da se sam angažujem za pronalazak svog posla, a iz NSZ-a mislim da bi me pozvali za neke sporednije poslove – tipa rad u fabrikama ili nešto drugo, objašnjava Đokić.

Budući da je već radio i nije imao prava na Moju prvu platu ili neki drugi program podrške pri zapošljavanju, ističe da ga niko za ta 2 meseca nije pozvao, jer se nakon prijave čeka određeni period na zakazivanje sa referentkinjom, a na pitanje da li bi se u slučaju ponovnog ostanka bez posla prijavio na Biro rada, odgovara da verovatno ne bi, osim u slučaju sporazumnog raskida ugovora radi benificija.

Najtraženiji profesori i zanatlije

Kada je reč o strukturi nezaposlenih prema stručnoj spremi, u Nišavskom okrugu najmanje je onih sa VI i VII stepenom – 17,4%, zatim onih bez srednje škole – 25,8%, a najviše je građana sa III ili IV stepenom, odnosno 55,9%. Struktura nezaposlenih bez srednje škole za grad Niš u ukupnom učešću je 17,7%, sa III i IV stepenom 58,4 % i sa VI i VII stepenom 22,8% – kažu iz NSZ.

Najveću šansu za posao među akademskim građanima imaju master matematičari, master fizičari, nastavnici tehnike i tehnologije, master informatičari, profesori nemačkog i francuskog jezika, farmaceuti, a najviše nezaposlenih visokoškolaca je iz ekonomske i pravne branše, kao i gimnazijalaca.

Od zanatskih zanimanja najviše se traže građevinci, keramičari, vodoinstalateri, zavarivači, automehaničari, električari, šnajderi i drugi slični poslovi.

Zanimanja sa srednjim nivoom kvalifikacije koja se najviše traže su prodavci, vozači C, D, i E kategorije, zanimanja mašinske i metalske obrade, CNC operateri, bravari, zanimanja ličnih usluga frizeri, ugostiteljski radnici, kuvari, konobari, sobarice, pica majstori, knjigovođe – navode iz NSZ.

U Bujanovcu i Preševu više od 10% stanovništva bez posla

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Bujanovcu je 3.513 nezaposlenih, od kojih je 99 sa fakultetskom diplomom i to ekonomista. Slična situacija je i u opštini Preševo, gde su od ukupno 3.762 prijavljena njih 76 sa završenim fakultetom. Po zvaničnim podacima, dakle, ove dve opštine imaju ukupno 7.275 nezaposlenih, što je oko 10 odsto od ukupnog broja stanovnika u obe opštine.

U Bujanovcu je najviše nezaposlenih sa samo četiri razreda osnovne škole – 2.120, dok je sa završenom osnovnom školom prijavljeno njih 99. Sa srednjom školom prijavljeno je ukupno 1.090 Bujanovčana, od toga 410 sa trećim i 680 sa četvrtim stepenom. Na birou su u i tri osobe sa visoko kvalifikovanom srednjom stručnom spremom (V stepen).

Sa višom školom (VI-1 stepen) prijavljene su 32 osobe, sa specijalističkim strukovnim studijama (VI-2 stepen) 70, dok je sa završenim osnovnim četvorogodišnjim akademskim studijama prijavljeno njih 99.

Među nezaposlenima sa fakultetskom diplomom, najviše je diplomiranih ekonomista – 29, dok je master ekonomista 8. Diplomiranih pravnika ima 11, doktora stomatologije 7, master učitelja 5, profesora razredne nastave 4, dok je najmanje doktora medicine i njihov broj je 3.

Broj nezaposlenih na evidenciji NSZ međutim treba uzeti sa rezervom, jer po zvaničnim podacima sa prošlogodišnjeg popisa stanovništva u Bujanovcu je nezaposleno 6.210, odnosno 15 odsto od ukupnog broja stanovnika. Među nezaposlenima je 3.506 muškaraca i 2.704 žena. Najveći broj njih -2.447 ima od 30 do 49 godina.

Po pitanju ponude i potražnje, a sudeći po programu „Moja prva plata“ koji se trenutno sprovodi, u Bujanovcu se privremeno može zaposliti više od 50 mladih ljudi.

Na sajtu NSZ objavljene su ponude 30-ak bujanovačkih firmi iz javnog i privatnog sektora koje nude zaposlenje. Najviše se traže ekonomisti i administrativni radnici (8), a odmah iza njih slede farmaceuti i medicinske sestre. Dva doktora stomatologije mogu se zaposliti kroz ovaj program, jedan vaspitač, jedan pravnik, kao i nekoliko zanatlija (kuvar, konobar, stolar, staklorezac).

Sa druge strane, među stotinak oglasa na sajtu Poslovi Infostud koji su u ponudi za Bujanovčane, najviše je onih koji podrazumevaju rad od kuće. Posao preko ove platforme mogu naći web dizajneri, agenti prodaje, projekt menadžeri, online nastavnici engleskog i drugih jezika, anketari, kao i oni koji žele da rade u call centru.

Na evidenciji NSZ Filijala Čačak koja obuhvata Moravički okrug (grad Čačak, opštine Ivanjica, Gornji Milanovac i Lučani) ukupan broj nezaposlenih bio je 7.730, od toga u u Čačku 3.424 nezaposlena. Od ukupnog broja je 4.408 žena, a samou Čačku 2.012.

Najviše je onih sa srednjom stručnom spremom (III i IV stepen stručne spreme (preko 4.200 u Moravičkom okrugu i preko 1.900 u Čačku), slede nekvalifikovani i nezaposleni sa visokim obrazovanjem. Najviše je nezaposlenih mašinske struke, slede oblasti ekonomije i prava.

Deficitarni su inženjeri mašinstva, građevinski inženjeri, profesori fizike i matematike, a sve je manje i diplomiranih vaspitača, a ono što je zanimljivo je da je prosečna dužina traženja posla oko 4 godine.

Ako uporedimo broj nezaposlenih na evidenciji NSZ i prijavljenih potreba za zapošljavenja u NSZ sa ukupnim brojem zaposlenih u prethodnoj godini, može se zaključiti da je ukupan broj lica koja su se zaposlila značajno veći od broja lica koja su tražena sa evidencije. Takođe, mnogo više se zaposlilo onih koji nisu prijavljeni na evidenciji NSZ. Na primer, za prerađivače drveta prijavljene potrebe u NSZ su za 21 lice, a u istom periodu se zaposlilo 884, od čega čak 514 lica koja se nisu zaposlila sa evidencije.

Za prerađivače odeće prijavljena je potreba za zapošljavanje novih 99 lica, ali se u tom periodu zaposlilo samo jedno lice, za građevinske radnike prijavljena potreba za 91 lice, a zaposlilo se samo 3. Traženi su i ekonomisti, pravnici i informatičari, ali i pored toga što ih ima na evidenciji, mali broj je zasnovao radni odnos, što je posledica fabrikovanja neadekvatnih kadrova tj da ti ljudi nemaju adekvatna znanja i veštine.

Traženo je preko 80 prerađivača hrane, a zaposlio se samo jedan. Velike kompanije koje su dobile značajna sredstva od države Srbije u kontinuitetu traže radnike, ali verovatno su uslovi rada neadekvatni, jer se veoma mali broj nezaposlenih prijavi na te poslove, a još manji procenat se zaposli u njima.

Nezaposlenih na teritoriji Moravičkog okruga i grada Čačka ima na hiljade i znatno više nego što ih ima zvanično upisanih na evidenciji NSZ. Među novozaposlenima u ovoj godini znatno je više onih koji nisu na evidenciji i koji se nisu zaposlili posredovanjem NSZ – smatraju analitičari.

Sve više posla preko agencija koje ubiraju procenat

Poslodavci sve više izbegavaju angažovanje novozaposelnih kroz posredovanje NSZ, bez obzira što je posredovanje službe besplatno i što vrlo često imaju priliku da koriste subvencije iz raznih programa za nova zapošljavanja koje NSZ daje. (/slika6)

Raste i trend angažovanja novih ljudi preko Agencija za zapošljavanje koji se potom vode kao zaposleni u tim agencijama koje oni šalju na rad poslodavcima i tu uslugu (zarada zaposlenih plus provizija agencije) na mesečnom nivou fakturišu poslodavcima.

Tako se poslodavcima više isplati da plate proviziju agenciji, a da prema zaposlenom nemaju nikakvih obaveza u vidu plaćanja bolovanja, godišnjih odmora, davanja slobodnih dana.

Takođe, po isteku potrebe za angažovanjem, poslodavci nemaju troškove otkaza ugovora o radu, već jednostavno agenciji daju obaveštenje o prestanku potrebe za daljim angažovanjem.

Mladi na Birou samo zbog zdravstvene zaštite

Kao u ostalim delovima Srbije, nema mnogo razlike u ponudama i potražnji ni u Šumadiji. Profesora matematike i fizike, programera, drugih inženjera iz IT sektora, inženjera elektrotehnike, građevine, tehnologa, medicinskih sestara-vaspitača, zanatlija iz oblasti građevinarstva (zidara, armirača), zavarivača, kao i zanatlija iz oblasti usluga nema dovoljno na evidenciji Nacionalne službne za zapošljavanje u Kragujevcu.

U Šumadiji, prema poslednjem popisu, živi 269.728 stanovnika, u Kragujevcu je njih 171.186, broj prijavljenih osoba na Birou rada u celoj Šumadiji iznosi 19.653, dok je na teritoriji Kragujevca 12.115 ljudi.

Najviše nezaposlenih je sa zanimanjima maturant gimnazije, slede administrativna zanimanja sa srednjom stručnom spremom, ima i diplomiranih pravnika, ekonomista različitih smerova, kao i osoba sa završenom i nezavršenom osnovnom školom.

Sa visokom stručnom spremom u Kragujevcu su 1.203 osobe, sa srednjom školom III i IV stepena stručne spreme je 6.945 građana, a dok je 3.416 onih sa završenom osnovnom školom i bez škole.

„Trend” poslednjih godina je prijavljivanje mladih na Biro rada samo zbog zdravstvenog osiguranja, a često je razlog prijavljivanja i dobijanje određenih novčanih pogodnosti nakon gubitka ili promene posla.

Autor: Južne vesti, Bujanovačke, Glas Šumadije, OzonPress
Izvor: Južne vesti, Bujanovačke, Glas Šumadije, OzonPress
Naslovna fotografija: Aleksandar Kostić

Tagovi:

1 thought on “Skrivena nezaposlenost u Srbiji – od realnosti do licitacije vlasti brojkama

  1. Sto se tice zdravstvene zastite greska je da se mora biti prijavljen na biro. To vise nije neophodno kako bi se ostvarilo pravo na zdravstvenu knjizicu.

    Sto se tice teme, u KG recimo JKP Sumadija vecinu svojih uposlenih angazuje preko privatnih agencija i to ne samo za privremene i povremene poslove vec i za stalne poslove.
    Obzirom da je trend v.d. stanja na nivou cele drzave onda je jasno da se zaobilazi odgovornost kao i namera stalnog zaposljavanja neophodnog i sutrcnog kadra. Ovim se ujedno vrsi i maniuplacija ali stvara potcinjeni polozaj uposlenih.

    S’ druge strane posle se ljudi cude kako je tesko naci strucne ljude, majstore i sl. jer su isti ili otisli iz zemlje ili postali svoje gazda iz jednostavnog razloga jer ne zele da budu u javsluku drzavnog sistema koji ustvari izjeda celo drustvo zbog sve opste prisutne sistemske korupcije!

    Takodje je opsta prisutna pojava da dobar deo stalno zaposlenih ljudi privatno a zloupotrebljavajuci svoj polozaj na poslu ugovara strucne poslove gde cenom obaraju trzisnu cenu posla a gde pritom taj isti posao i ne urade kako treba cime se pravi jos vec steta ali i zloupotrebljava sluzbeni polozaj gde stetu trpe strucni i kvalifikovani ljudi, gradjani zbog nastala stete ali i drzava zbog poreza.

    Sto se tice dela kadra oko IT struke izneto nije tacno obzirom da je IT struka u velikim problemima i da ni sama ponuda poslova na trzistu ove struke nije ni problizno kao sto je bila recimo u 2022. i pocetkom 2023.

    U Kragujevcu i Srbije su uvek postojale bar dve istine od cega je jedna bila prava a druga za druge gde su vremenom isti ti kreatori tih istina poceli da veriju i sami u ovu drugu jer su se stopli zbog neadekvatno znanja i umeca da nagomilane probleme rese bar u svojoj struci a zasto do danas i nema odgovornosti jer su i oni obicno nekom v.d. stanju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.