Istraživačka priča „Žičana ograda na granici Srbije i Severne Makedonije detalji ’strogo poverljivi’” novinara Radija Slobodna Evropa (RSE) Branka Vučkovića uvrštena je u izbor top 10 objavljenih na programima te medijske kuće tokom 2020. godine.
U tradicionalnom izboru „Deset priča RSE” koje su obeležile prethodнu godinu, priča o podizanju žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom našla se na četvrtom mestu.
Na prvom mestu je priča „Epidemije od Troje i španske groznice do korona virusa”, urednika RSE Dragana Štavljanina, na drugom „Prištinski studenti volonteri u karantinu”, autora Taulanta Cenaja i Arbena Hotija, a na trećem „Nada Ostojić, ’nepoznata’ junakinja koja je 1992. godine ubijena štiteći Bošnjake u Zvorniku”, čiji je autor Meliha Kešmer.
Iza „Žičane ograde na granici” su: „Srebrenica: ’genocid u tri čina’”, grupe autora iz sarajevskog ofisa RSE, „Puč ili pobeda: dvadeset godina od 5. oktobra”, Dragana Štavljanina, „Mostarska hronika: 12 godina u dve minute”, Ajle Obradović, „Ostrog: pričešće istom kašikom na skupu SPC”, Nikole Borozana i Aleksandra Ljumovića…
Branko Vučković, autor jedne od priča koje su imale najsnažniji odjek u publici RSE, rekao je da je rad na toj temi bio izazovan jer je podrazumevao istraživanje na terenu, veliki broj sagovornika, prikupljanje podataka iz različitih izvora…
- Počeo sam rad na toj temi sredinom maja, da bi RSE tek sredinom avgusta prvi objavio da su počeli radovi na realizaciji tog projekta pod naslovom ’Srbija diže žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom’, rekao je Vučković.
On je dodao da je tokom rada na ovoj temi u više navrata tražio podatke o Elaboratu za zaprečavanje državne granice sa S. Makedonijom, koji je izradila Uprava granične policije, ali da je Biro za komunikacije tog ministarstva uporno izbegavao da odgovori na pisane upite RSE.
U međuvremenu RSE je iz Ministarstva finansija i Republičke agencije za imovinu dobio korektne odgovore iz njihove oblasti, koji su se odnosili na privremeno zauzeće zemljišta u privatnom vlasništvu pored granične linije i načinu nadoknade štete vlasnicima zemljišta, a iz lokalne samouprave u Preševu je i zvanično potvrđeno da se žičana ograda podiže radi sprečavanja eventualnog pokušaja ilegalnog masovnog ulaska migranata u Srbiju.
On navodi da je na osnovu tih podataka, procena stručnjaka, informacija sa terena i iskustava zemalja u okruženju, „vizualizovana” žičana ograda koja je uskoro dobila status „javne tajne”, jer je postala vidljiva i sa međudržavnog graničnog prelaza. Objavljene su i eksluzivne fotografije ograde, a potom i njen video snimak koji je uradila novinarka RSE Dragana Cvetković.
- Ostalo je nejasno zbog čega je MUP odbio da saopšti podatke o ogradi, kakve su, pre Srbije, podigle sve države na takozvanoj Balkanskoj migrantskoj ruti. Mađarska je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama. Grčka je na celom delu kopnene granice sa Turskom, u dužini od 13 kilometara podigla visoku žičanu ogradu. I Bugarska je podigla 160 kilometara žičane ograde na granici sa Grčkom i još 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Turskom, rekao je Vučković.