Evropska unija prezntovala je novi „Plan rasta za Zapadni Balkan“, a od ukupno šest milijardi evra koliko je namenjeno za razvoj ovog dela Evrope, Srbija će moći da računa na 30 odsto novca, odnosno milijardu i 630 miliona evra u naredne četiri godine. Prema rečima naših sagovornika, sredstva koja su namenjena našoj zemlji i okruženju dokazuju da EU ne odustaje o integracije regiona u evropsku porodicu naroda, te da bi ulaganja zvaničnog Brisela trebalo iskoristiti za sprovođenje reformi i smanjenje ekonomskih razlika između država kandidata i članica Unije.
Opšte je poznato da je Evropska unija u prethodne dve decenije ubedljivo najveći donator u Srbiji i najveći podržavalac reformi u našoj zemlji.
Istovremeno, države članice EU su pojedinačno najveći investitori u Srbiji, te je jasno da bi pristupanje Srbije toj zajednici dodatno doprinelo njenoj stabilnosti, omogućilo razvoj demokratije i vladavinu prava, ali i ubrzao ekonomski rast i razvoj.
Prema podacima Evropske delegacije u Srbiji, samo u prethodne dve decenije EU je u Srbiji donirala više od tri milijarde evra, a u naredne četiri godine za našu državu je opredeljeno milijardu i 630 miliona evra i to kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
Šta je Plan rasta?
U novembru prošle godine, Evropska komisija je predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan za period od 2024. do 2027. godine. Prema ovom planu, države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, mogu da računaju na šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socijalnog i ekonomskog približavanja Evropskoj uniji. Nakon što je ovaj plan usvojen, države Zapadnog Balkana pozvane su da predstave svoje planove sa razrađenim reformama koje će sprovesti u narednom periodu.
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina. Taj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Od ukupno šest milijardi, dve milijarde su u formi bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama. Cilj EU je da podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, te da istovremeno pomogne reformskom procesu, odnosno pospeši pripremu zemalja u regionu za pristup EU.
Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, ali su kriterijumi za dobijanje tih sredstava pooštreni.
A šta bi mogao da donese ovaj plan?
Plan rasta ima potencijal da dovede do dugoročnog ekonomskog napretka Srbije, što će za posledicu imati direktan uticaj na bolji životni standard građana. Istovoremeno, ideja EU je da sa ovim planom pruži finansijsku podršku reformama i može da da podsticaj donosiocima odluka da sprovedu reforme koje će se direktno odraziti na građane i kreirati neophodan izvor novca za skupe reformske napore kao što je, između ostalog i životna sredina.
Prema rečima Nemanje Todorovića Štiplije, urednika portala European Western Balkans, entuzijazam za proširenje u EU je trenutno na najvišem nivou u poslednjih 20 godina, te da je logično da prve nove članice ove zajednice dođu sa Zapadnog Balkana.
„Evropska unija prostor Zapadnog Balkana i Srbiju vidi kao svoje unutrašnje dvorište i neće odustati perspektive članstva tih država. Plan rasta je samo dokaz da EU ozbiljno razmišlja o članstvu tih država i priprema ih za članstvo, s obzirom na to da podrazumeva smanjenje ekonomske razlike i razlike u razvoju između država Zapadnog Balkana i EU“, objašnjava naš sagovornik i napominje da svojim planom EU podstiče i političke elite da ozbiljno rade na sprovođenju reformi.
„EU daje ogroman podstrek državama da se što pre reformišu i pripreme za potencijalno članstvo, koje će sigurno za neke od njih doći u narednim godinama. To je šansa, ne samo za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, već i za Evropsku uniju. Cilj EU je da zaokruži svoj ekonomsko politički prostor u ovom regionu i većini država je članstvo u toj zajednici strateško opredeljenje“, podseća Štiplija.
Glavni benefit članstva u EU
Naš sagovornik napominje da je članstvo u EU i dalje najefikasniji mehanizam da se država transformiše tako da postane demokratska, uređena i ekonomski prosperitetna.
„Primeri zemalja iz najbližeg okruženja pokazuju da bolje alternative od EU nema. Glavni benefit članstva je ekonomski prosperitet, demokratija i vrednosti koje Evropska unija baštini, a koje su preko potrebne ovom delu Evrope“, objašnjava Štipilija.
S druge strane, diplomata Srećko Đukić napominje u razgovoru za Nova.rs da Srbija „geografski, duhovno, politički, mentalno i kulturno“ predstavlja deo Evrope i da je logično da se kreće putem Evropske unije.
„Sa ekonomskog, tehnološkog i naučnog stanovišta takođe – mi ne možemo van Evrope. Evropska unija je unikatna zajednica koja postoji u svetu. Tri razloga zbog kojih bi Srbija trebalo da nastavi svoj put ka EU je istorija, sadašnjost i budućnost. Mi smo „utkani“ u Evropu i mi tu pripadamo. Nemoguće da se prekinu veze Srbije i Evrope. Štaviše, kad bi se to desilo, siguran sam da bi se Evropa zalagala za održanje Srbije u Evropi i Evropskoj uniji. Postoje snage u međunarodnim odnosima koje bi želele da izvuku Srbiji iz procesa pristupanja EU, međutim, Srbija je već duboko ušla u integracije da je to nezamislivo. „, podvlači on.
Ono što je sigurno – ulazak Srbiju u EU bi mogao da potvrdi privrženost države demokratskim vrednostima, vladavini prava i zaštiti ljudskih prava.
Kad je reč o samim integracijama, put ka u EU sam po sebi povlači brojne reforme i podstiče državu da se ozbiljnije uhvati u koštac sa problemima poput korupcije, a istrajavanje na evropskom putu sa sobom donosi i napredak u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobodi medija i sasvim je izvesno da uticaj EU može dovesti do trajne političke stabilnosti u državi. A zašto je to korisno za Srbiju? Odgovor je jednostavan: Manje korupcije podrazumeva više novca za građane i njihove potrebe.
Autor: Vojislav Milovančević
Izvor: Nova.rs
Foto: S.S./ATAImages