Uprkos pandemiji koja je otežala i prolongirala radove teren Fudbalskog kluba „Srbija” iz Ilićeva u potpunosti je obnovljen i dobio je čak i reflektore. Zbog korone odložili su promociju u viši rang ali i proslavu 85 godina kluba koji je iznedrio puno poznatih igračkih (i ne samo njih) imena.
Iako im se korona umešala dobrano u planove kako sportske tako i oko obnove terena i infrastrukture ljudi iz FK „Srbije” u Ilićevi nisu se predavali. Radovi se konačno privode kraju a ne manjkaju im ni takmičarske ambicije za ulazak u viši rang.
A sve to iziskivalo je sveobuhvatnu akciju koja je zbog korone potrajala.
– Prošle godine u julu krenuli sa idejom da rekonstruišemo ogradu koja je već bila oronula, odlučili da idemo korak dalje i napravimo novu ogradu od grifovane žice. Stvorili smo dobar tim da uđemo u viši rang (iz Prve gradske lige u zonu) a to iziskuje i bolje uslove na terenu. Sportske ambicije „poklopile” su se sa infrastrukturalnim, započinje priču Saša Furtula, predsednik kluba (dva mandata – 2008/09 i od 2014. do danas) i nekadašnji igrač kluba (šest godina na mestu halfa).
Novac sa sve planove sakupljan je po naselju a odazivaju im se sugrađani, pojedinci i „privredni subjekti”. Firme koje su im pomogle su: „Proleter”, Metal „Kuč”, „Valdom”, „Iv promet”, „For dekor”, „Korman put”… (Furtula se unapred izvinjava ako je nekog prevideo – nije namerno) a kako kaže svako je pomagao u granicama svojih mogućnosti: novcem, radom, materijalom, uslugama, prevozom…
Nisu se zaustavili, akcija se „proširila” i na nove svlačionice: za goste, domaće igrače ali i za sudije i delegate sa tuševima i kompletnim novim mokrim čvorom. Srušene su stare i napravljene nove „kućice” za rezervne igrače i stručne timove koje su po višim standardima sada na 25 metara razdaljine.
Da im pozavide mnogo veći klubovi
No, ambicije i dalje rastu… Postavili su 14 bandera i „razvukli” pola kilometra kabla i instalirali 14 LED reflektora (koji se pale i gase po sektorima i po potrebi) i sigurnosne kamere. Nabavili su i nove, male golove jer sada mogu da igraju i noćne turnire. U istoriji kluba ostaće zabeleženo da su reflektore i rasvetu donirali njihovi sugrađani sada u dijaspori Ivan Petković iz Nemačke i Stefan Petrović iz Čikaga, koji svesrdno pomažu klub iz zavičaja.
Korona je, na žalost prolongirala radove a omela i u sportskom uspehu. Logično, sami radovi su znatno usporeni (jedno vreme i potpuno zaostavljeni) i otežani zbog pandemije i zabrane izlazaka i okupljanja.
– Stala je cela zemlja, pa i mi. Nismo mogli da se okupljamo vikendima kada smo, pošto su volonterski, obavljani gotovo svi radovi. Nije još sve i završeno, nedostaju nam još neke „finese” na terenu poput kapija za ulazak kola pri lekarskim intervencijama, iskren je Saša Furtula.
Globalna epidemija „pojela” je i njihov, ne mali jubilej jer su ovog leta trebali da proslave 85 godina od osnivanja kluba.
– Još ranije je stvorena ekipa koja je baš na jubilarnu godinu trebala da uđe i viši rang – zonu. Ali, zbog epidemije korone sezona je zaustavljena i potom nije završena. U Fudbalskom savezu su odlučili da priznaju rezultate koji su bili u momentu zasutavljanja lige i umesto nas jer je odigrano samo jedno kolo u drugom delu u viši rang je ušao naš sportski rival „Borac” iz Drenovca, ne bez tuge konstatuje Furtula.
Ali, Ilićevci i FK „Srbija” nisu poznati po „odustajanju”. ma, kakvi. Okosnica tima projektovanog za viši rang je kompletno očuvana i još joj je pridodato par pojačanja.
– Sa istim ambcijama i još većim smo ušli u novu sezonu. To pokazuju i dosadašnji rezultati, tri pobede u prva tri kola sa impresivnom gol razlikom 15 prema dva. Lideri smo na tebeli Prve gradske lige. Ekipi smo stvorili sve uslove da nesmetano igraju u višem, zonaškom rangu, ne bez ponosa ističe on.
U „Srbiji” bez lažne skromnosti tvrde da na novim svlačionicama može i „Radnički” (realno može) da im pozavidi a o reflektorima i da ne pričamo.
Igrali vojnici i studenti
Pre pet godina, baš na osamdesetogodišnjicu klub je iz Druge ušao u Prvu gradsku ligu a sad za 85 godina postojanja planove je pokvarila korona. No, već u očima ovdašnje fudbalske javnosti FK „Srbija” je i igrački i infrastrukturalno sada veoma „ozbiljna priča”. Na žalost ovosezonski uspesi „osuđeni” su da budu postignuti lišeni publike jer se utakmice iz bezbedonosnih razloga igraju bez gledalaca, a u neka normalna vremena na njihovim mečevima ume da se okupi i do 600 – 700 vernih navijača i ljubitelja fudbala. Idu organizovano i na gostovanja i to sa po dva puna autobusa „Vulović transporta”.
Klub je osnovan davne 1935. godine. Nije „sačuvan” tačan datum, tako da su se godišnjice uvek obeležavale leti, kada se završi takmičarska sezona. Međutim, ovog leta zbog zabrane okupljanja izostala je proslava 85 godina od osnivanja kluba.
– Najstarija fotografija igrača kluba, tada „Mečkovca” datira iz 1936. godine. Na žalost većina tih igrača, ljudi sa te fotografije je ili stradalo u streljanju 19. oktobra 1941. godine u Ilićevu i Maršiću ili poginulo u NOB-u, podseća Saša Furtula.
Klub nastavlja da radi pod imenom „19. oktobar” pod predsednikovanjem Branka Jovanovića a već gotovo pola veka se zove „Srbija” što je „zasluga” jednog od predsednika Ljubomira Krstića Krleta.
– Nije bilo lako nazvati u ta vremena klub tim imenom ali ondašnja uprava na čelu sa Krletom nije poklekla i istrajala je na tom nazivu. I danas smo zadržali durašnost i „tvrdoglavost” naših tadašnjih (re)osnivača, kroz smešak naglašava naš sagovornik.
Tokom toliko dugog postojanja FK „Srbija” je iznedrila mnoga poznata fudbalska imena poput: Zorana Jovanovića Piveta, Milije Ilića, potonjeg kapitena „Radničkog”, Predraga Spasića (legendarnog asa „Radničkog”, „Partizana”, „Real Madrida”, „Osasune” i „Marbelje”), Miladina Kuča („Radnički”, zemunska „Galenika”, „Sartid”… koji je igrao i u Maleziji i Australiji), Save Mihajlović Baje („Radnički”, „Sušica” i „Badnjevac” u najboljim godinama tog kluba), Miljana Vesića (trenera golamana u „Voždovcu”, ljubljanskoj „Olimpiji” i pomoćnika Ilije Stolice u mladoj reprezentaciji do 21 godine)…
I danas se pominju prvi (po mnogima i najbolji direktori kluba) Dušan Duca Simović i Ljubomir Krstić Krle (i Furtula je tu u opticaju ali ćemo ipak da sačekamo istorijsku distancu). I baš su Simović (potom i predsednik FK „Radničkog”) i legendarni Krle (osnivač moderne „Srbije”) došli za to vreme na revolucionarnu ideju da tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u klub dovode igrače koji su služili vojsku u Kragujevcu (FK „Srbija” je bila preteča kasnije poznatih „sportskih četa”) kao i ljude koji su studirali u našem gradu. Tako da se danas Ilićevci mogu pohvaliti da su boje njihovog kluba nosili Duško Marković, još uvek aktuelni predsednik Vlade Crne Gore ili Blagoje Jakšića, predsednik suda u Kosovskoj Mitrovici, Siniša Luković, direktor pošte u Kraljevu ili Dragoslav Lazović Miša, predsednik Fudbalskog saveza Kragujevca i gensek Fudbalskog saveza regiona Zapadne Srbije (koji je takođe jedno vreme bio predsednik „Srbije”).
Jedina „Srbija” u Srbiji
U istoriji kluba ostalo je zapamćeno i da je beogradski „Partizan” gostovao dva puta 80-ih godina u najjačem sastavu sa Manceom, Vukotićem, Vargom, Stojićem, Klinčarskim, Smajićem i ostalima.
Kao najuspešnija generacija kluba (za sada – ) slovi ona iz 1984. godine koja je osvojila trofej Kupa „Čika Dače”. I dok se sadašnja generacija sprema da „postane najuspešnija” u istoriji kluba ne zaboravljaju na podmladak. Glavni trener omladinske škole je Srećko Đorđević sa pomoćnicima Duškom Đokićem i Filipom Furtulom. Sad i oni treniraju pod svetlima LED reflektora.
Prvi naziv kluba, kada je osnovan pre 85. godina bio je „Mečkovac” po imenu naselja kako se Ilićevo tada zvalo. Klub nastavlja da radi i posle rata ali pod imenom „19. oktobar” zbog tragedije i streljanja u kojem su Nemci pogubili veliki broj žitelja Ilićeva i Maršića. Ovo ime klub zadržava do 1971. godine kada menja u današnje FK „Srbija” na predlog Ljubomira Krstića Krleta i Žire Ilića.
-U to vreme je bila ne mala hraborost dati ime Srbija sportskom kolektivu, naglašava današnji predsednik kluba Saša Furtula.
Kao dokaz njegove teze je i činjenica da se i danas u našoj zemlji ni jedan drugi fudbalski klub ne zove tako. Od nedavno u dijaspori postoji klub malog fudbala sa istim imnom i po Furtulinim rečima već su u pregovorima sa njima da odigraju utakmicu kada korona poopusti i otvore se granice.
Piše: Zoran Mišić
Foto: Arhiva FK „Srbije” Ilićevo