Međunarodni Dan borbe protiv raka se obeležava se 4. februara svake godine i predstavlja inicijativu pod kojom ceo svet može i treba da se udruži u borbi protiv ove teške bolesti. Cilj ovakve vrste borbe jeste da se što više populacije edukuje da se pridržava zdravog načina života, što podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje stresa i na prvom mestu redovne preventivne preglede.
U klinikama širom Srbije leži veliki broj pacijenata obolelih od malignih oboljenja koji boluju od raznih vrsta maligniteta. Žene boluju od karcinoma dojke, grlića materice, raka pluća, debelog creva. Kod muškaraca se najčešće javlja rak prostate, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, želuca. Koliko je danas u Srbiji moguće živeti zdravo? Jesti zdravu hranu, udisati čist vazduh? Ko sebi može da priušti redovne preventivne preglede? Prodje li jedan dan a da niste doživeli stres?
Uzmimo za primer četvoročlanu porodicu u kojoj oba roditelja imaju sreće da rade za zvanični minimalni lični dohodak. Kada od njihovih primanja oduzmemo potrošačku korpu, najeftiniju struju u Evropi i ostala mesečna davanja u vidu dažbina, novac za školovanje ili obdanište, videćemo da je ova porodica a većina je takvih, u debelom minusu. Da je teško, zapravo neizvodljivo praktikovati zdrav stil života u smislu prevencije i kontole u zemlji Srbiji, iz primera je jasno.
Šta biva kada bolest zakuca na vrata? Svedočenja i iskustva obolelih i njihovih porodica su gotovo ista. Pored psihičkih i emotivnih trauma, briga o bolesnicima neretko dovodi do potpune finansijske iscrpljenosti porodice. Ovakvi pacijenti zahtevaju dvadesetčetvoročasovnu brigu i prisustvo. Nemajući izbora, mnogi su prisiljeni da napuštaju poslove, rasprodaju imovinu i upadaju u dugove. Pod kandžama privatnih izvršitelja život im se pretvara u dužničko ropstvo. Koliko god delovalo neumesno pričati o finansijama u momentu kada se vodi borba za život, činjenica je da briga o ovakvim bolesnicima podrazumeva i iziskuje velike sume novca. Plaćanje obučenih negovatelja i medicinskih sestara, nabavku pomagala, pelena, specijalizovanih madraca za sprečavanje dekubita, krema, zavoja, gaza, lekova… odavno prevazilaze prosečnu platu u Srbiji.
Osobe koje iz bitke sa ovom opakom bolešću izadju kao pobednici zovemo herojima. Da li je normalno da za svoju pobedu budu nagrđjeni siromaštvom!?
Sta se desava sa pacijentima kod kojih je bolest uzela maha i nade nema?
S obzirom da Srbija spada u zemlje koje izdvajaju minimum za zdravstvenu zaštitu svojih gradjana, da su uslovi u bolnicama daleko od pristojnih i da zdravstveni radnici mahom beže iz zemlje, ulaganja u palijativnu negu su niezvesna.
Iako je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je stupio na snagu 2019.godine, Vlada Srbije propisala postojanje Zavoda za palijativno zbrinjavanje, on je životno gotovo neprimenjiv. Ovim zakonom je regulisano da već postojeća mreža zdravstvenih ustanova treba da, u skladu sa brojem stanovnika, opredeli odredjeni broj već postojećih bolničkih postelja za palijativnu negu. Na papiru, Srbija je uradila dosta, u realnom životu većina zdravstvenih ustanova zbog loših uslova rada, hroničnog nedostatka kadra i postelja, kozmetičko-birokratskog pristupa, nije u stanju da ispoštuje ovu odluku.
Od 2017. godine u Kragujevcu otvoren je Centar za palijativno zbrinjavanje pri Domu za stare. Adaptirano je pokrovlje jednog od paviljona Gerontološkog centra.
Palijativni centar u Kragujevcu ima 26 postelja. Uoči otvaranja centra, na tu uslugu je već čekalo više od 40 bolesnika.
U privatnim Domovima koji pružaju ovu vrstu nege, cena jednog bolničkog dana košta od 30 do 50 evra.
Kada se završava noć i počinje dan za obolele od raka u „naprednoj” zemlji Srbiji?