Kragujevčanin Dragan Marković ima još nekoliko godina do penzije i posle gubitka posla u TP „Srbija” i rada u JKP „Gradske tržnice” kao čuvar prešao je na rad kod privatnih firmi za obezbeđenje objekata, koje su ovaj posao preuzele. Te firme posao dobijaju preko javnog konkursa od Skupštine grada Kragujevca i Dragan je imao poverenje da su takve organizacije pouzdane i da nema razloga za brigu. Gradsku Skupštinu video je kao garanta da će sve biti u redu.
Danas, posle nepunih pet godina radnog iskustva u tri ovakve firme, sve iz Beograda, a to su „Soko sekjuriti”, „Tidija” i „Legio”, Marković je saznao da mu nije uplaćeno ukupno kada se sve sabere, skoro dve godine doprinosa za radni staž, odnosno penzijsko osiguranje. Zato je dao otkaz i pisao dopise Inspekciji rada u Beogradu i Republičkoj poreskoj upravi koje mu još nisu odgovorile.
Marković je započeo rad kod ovih preduzeća zaposlivši se 2017. godine u „Soko sekjuriti”, koja je deo „Soko grupe” angažovane na ovim poslovima u više gradova Srbije. Već prvih meseci je video da će razloga za zabrinutost biti, jer su im rukovodioci saopštili da nemaju redovnih prihoda i da će početi sa isplatom zarada nakon 75 dana rada.
Selidba za dve godine
Prva plata je stigla posle tri meseca rada, kaže Marković. Posle su plate isplaćivane redovno i zakašnjenja bi bila nadoknađena, ali se događalo da se opet napravi pauza i stvori zaostatak od četiri plate. Kada bi grupa radnika otišla u Inspekciju rada da prijavi slučaj, zarade bi nakon nekog vremena bile isplaćene, navodi ovaj radnik.
- Firma „Soko” u kojoj sam prvo radio imala je u početku oko 40 radnika i obezbeđivala je javna komunalna preduzeća „Čistoću”, „Zelenilo”, Gradska groblja”. Ja sam radio u „Gradskim tržnicama”, gde sam obezbeđivao „Šarenu pijacu”. Radili smo nas trojica u tri smene. Kada su prošle dve godine i ispunio se uslov da nas sa rada na određeno prime na neodređeno vreme, saopštili su nam da pređemo u novu firmu pod imenom „Tidija”. Tako smo i uradili i delovalo je kao da je to ista firma i da samo menja ime, kaže Marković.
Sledeće dve godine radio je u „Tidiji” i za to vreme neki od radnika, među kojima je bio i on, odlazili su u Fond PIO da provere da li im se uplaćuju doprinosu za radni staž. Podaci koje su tamo dobili bili su mnogo gori nego što je iko mogao da pretpostavi. Marković kaže da im je za 2017. uplaćeno tri meseca i devet dana, za 2018. devet meseci, za 2019. godinu uplaćeno je samo mesec dana, a za 2020. i 2021. godinu nije uplaćeno ništa.
Što se doprinosa za zdravsto tiče, naš sagovornik kaže da su u početku to redovno uplaćivali, ali da je kasnije bilo zakašnjenja i da je jedan kolega pre godinu dana morao za dete da plati pregled jer se ovaj doprinos dugovao.
Radnici koji su do ove godine, kao i Marković, promenili već tri firme, jer od 1. januara ove godine rade u preduzeću za obezbeđenje „Legio” iz Beograda, stupili su u kontakt sa Draganom Markovićem, imenjakom i prezimenjakom našeg sagovornika, inače direktorom firme „Soko sekjuriti” u kojoj su prvo zasnovali radni odnos. On im je rekao da će dug za radni staž biti uplaćen, da firma nikom nije ostala dužna, a da će u slučaju da neko ima uslov da ode u penziju i nedostaje mu ta uplata, novac odmah da bude prosleđen, svedoči Marković.
Poruka – tužite nas
- Cilj je da se istakne da je ovo problem radnika obezbeđenja tri firme iz Beograda koje je angažovao grad Kragujevac, a ne politički problem. Taj probem je utoliko veći jer u svakoj od ovih firmi rade stariji ljudi, pretežno sa pet šest godina do penzije, ili pak ljudi koji su već u penziji. Zato nam je upata staža bila prioritetna u odnosu na plate, koje su kasnile, pa dug nadoknađivan, i sada kada neko stekne uslov za penziju neće moći da ostvari to svoje pravo, kaže Marković.
Kada su sledeći put stupili u kontakt sa direktorom „Soko sekjuriti” Radetom Markovićem on im je dao drugačiji odgovor nego pre i rekao im – tužite nas slobodno, iz čega su radnici shvatili da firma nema sredstva da plati dug i da mogu da rade šta hoće.
Kada smo mi iz redakcije stupili u kontakt sa Radetom Markovićem, on nam je odgovorio da više ne radi u „Soko grupi” i da ne može da odgovara ni na kakva pitanja, ali da treba znati da su ovo tri različita preduzeća, različitih vlasnika i uprava i da nije tačno da se jedno preduzeće gasilo da bi se osnovalo drugo i da svako odgovara za sebe. Usput je napomenuo da su radnici koji se bune uvek bili „problematični”, ma šta to značilo.
Rade Marković – radnik, u avgustu je odlučio da prekine rad u firmi „Legio”, poslednjoj u kojoj je radio. Kaže da je plata kasnila mesec dana i da je prvo išao 12 dana na odmor, a potom i 16 dana na bolovanje, zbog povrede. Posle toga je uputio pismo da zbog neuplaćenog radnog staža neće više da radi kod njih. Poslali su mu da potpiše rešenje o sporazumnom raskidu radnog odnosa, što je ovaj radnik posle konsultacije sa advokatom odbio, jer mu je savetovano da ništa ne potpisuje, pošto mogu svašta da dodaju na taj dokument.
- Pisali su mi 22. septembra i pitali zašto se ne javljam na posao kada je bolovanje isteklo i da je to kršenje zakona. Odgovorio sam da sam ih na vreme obavestio. Tako se naša prepiska za sada završila, kaže Marković.
Uporedo je započeo borbu za svoja prava kod nadležnih organa. Prvo se žalio kod Gradske poreske uprave, gde su ga uputili na Republičku poresku upravu. Iz tog organa su ga kontaktirali, ali odgovor od njih još čeka. Potom su mu u Inspekciji rada u Kragujevcu rekli da se obrati Inspekciji rada u Beogradu, jer su firme za obezbeđenje tamo registrovane. Učinio je to, ali ni od njih još nema odgovora.
Kako su firme registrovane u glavnom gradu, Marković je angažovao advokata iz Beograda i sa njim se konsultovao. Advokat je, kako kaže,preko broja PIB-a proveravao i konstatovao da mogu da ih tuže, ali da firme loše finansijski stoje. Imaju dugove i blokade, tako da može da se desi da se tužba prihvati, a da nema odakle da se naplati, što bi samo bio Markovićev trošak.
ŽALBA GRADSKOJ UPRAVI
Radnici su postali robovi
Dragan Marković se konsultovao sa pravnicima i advokatima i pitao kako je moguće da neko preduzeće ne uplaćuje redovno doprinose, i dobio je odgovor da je to nezakonito i da nadležni nisu smeli da dozvole isplatu neto plata pre uplate ovih doprinosa.
Potom je otišao u Skupštinu grada i razgovarao sa ženom rukovodiocem uprave koja sprovodi javne nabavke, odnosno konkurse za angažovanje firmi koje obezbeđuju gradske objekte, a čije ima nije upamtio. Pitao je kako grad angažuje za ovakve poslove firme koje su toliko problematične da ne uplaćuju doprinose. Dobio je, kako kaže, odgovor da su ti konkursi protekli u skladu sa zakonom i da su ove firme ispunile sve uslove koji su traženi, a da problem koji imaju radnici nije nadležnost opštine.
- Ja se samo pitam da li je moguće da su u 21. veku radnici postali robovi, kaže na kraju Marković.