Pobuna u kragujevačkoj kulturi (2)

• Grad Kragujevac je grad alternativnih muzičkih izraza. To je konstatovano pre pet godina u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Postoji šira ciljna grupa koja je zainteresovana za te festivale, kao što su Arsenal, VIBE festival, Bike & Rock… a novi festival koji se sada pojavio koji promoviše pank muziku ima šansu da se etablira u regionu kao jedan od retkih koji neguje taj žanr.

Ovim rečima gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić, i istovremeno predsednik Komisije koja je odlučivala na Konkursu za sufinansiranje i finansiranje projekata, programa i manifestacija u oblasti kulture koji se produciraju izvan ustanova kulture od strane udruženja, preduzetnika u kulturi i pojedinaca, odgovara na prozivke zašto je na Konkursu čak 28.150.000 dinara otišlo na muzičke festivale koji se bave neumetničkom muzikom… Osim što se radi o više od pola budžeta namenjenog za finansiranje po Konkursu (čak 62%), Komisiji koja je odlučivala o projektima se zamera i to što iza ovih „estradnih“ festivala stoje udruženja koja su profitabilna, to jest više su preduzetnici u kulturi, nego što su udruženja, zarađuju na ulaznicama, na marketingu, na iznajmljivanju prostora za prodaju pića i slično… dok su naspram njih stajala potpuno nefprofitabilna udruženja, u neprofitabilnim oblastima kulturnog stvaralaštva.

„Arsenal fest“ je u tom smislu posebno zanimljiv, jer je prvobitno nastao u okviru Doma omladine, koji je jedna od gradskih ustanova za kulturu, te je trebalo da se finansira iz njihvog budžeta. Kasnije se izdvojio iz Doma omladine i povezao sa Long plejom, preduzetnikom u kulturi, a na konkursu se pojavljuje kao Udruženje sa beogradskom adresom.

Mnogi pamte i da su se manfiestacije od značaja za grad, među koje spada i „Arsenal fest“ ranije finansirale odvojeno od ostalih projekata, tj. imale poseban budžet, ali gradski većnik za kulturu tvrdi da im je ta mogućnost u međuvremenu „zakonski osporena“.

• Mi smo pokušali pre nekoliko godina donošenjem skupštinske odluke da izdvojimo manifestacije koje su od značaja za grad Kragujevac, koje na najbolji način afirmišu i promovišu grad Kragujevac i kulturnu scenu grada. Nažalost, izmenama zakona i tumačenjima Zakona o kulturi to je kasnije onemogućeno. Tako da sva udruženja koja su registrovana za bavljenje kulturom imaju prava da se jave na konkrus. Ono što je moja želja je da se ubuduće možda izdvoje kulturne aktivnosti udruženja građana osoba sa invaliditetom koji bi imali poseban fond u kalendarskoj godini za njihove aktivnosti. Teško je vrednovati i praviti paralelu između programa koje imaju udruženja osoba sa invaliditetom i udruženja koja imaju za cilj kreativnu industriju, kaže gradski većnik za kulturu, zaboravljajući pri tome da je upravo on, odnosno uprava Grada Kragujevca i propisala uslove Konkursa.

Finansiranje „Pankerijade“ je priča za sebe. Među kulturnim radnicima koji su reagovali na rezultate konkursa ima onih koji smatraju da bi samo zbog dodele novčanih sredstava (četiri miliona) ovom festivalu, trebalo oboriti ceo konkurs. Jer, sada znamo da je Udruženje Sinergetika koje stoji iza ovog festivala osnovano 24 dana po objavljivanju Konkursa.

Ako to nije dovoljno sporno, izvesno je da nisu mogli podneti traženu dokumentaciju o tome šta su radili prethodne tri godine, zbog čega je trebalo da budu eliminisani već u administrativnoj proceduri, što se nije dogodilo. Sad se zna da iza ovog Udruženja stoji Igor Mitrović, bivši gradski većnik za finansije, u sazivu Radomira Nikolića, kao i to da je Udruženje osnovano za sve i svašta: “deluje u oblasti „unapređenja društvene infrastrukture u kulturi, privredi, obrazovanju, sportu, zdravstvu i socijalnoj politici, ekologiji i održivom razvoju, urbanizmu, turizmu, ljudskim i manjinskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, civilnog sektora i svih ostalih pojavnih oblika udruživanja i delovanja društva u Srbiji”.   S obzirom da jedan član Pravilnika o kulturi predviđa da je obavezna SVA dokumentacija, i da je odbijeno čak 17 udruženja zbog nepotpune dokumentacije i neblagovremenih prijava, opravdana su pitanja, usmerena ka Gradskoj upravi za društvene delatnosti, zbog čega su ovo udruženje  još neka bili privilegovani?

Po objavljivanju rezultata Konkursa kritikovan je i obim sredstava koji će biti uložen u muzičke događaje. Preko 80 odsto novca usmereno je u muzičku delatnost (stvaralaštvo, predukcija, interpretacija, menadžmen u muzici), tačnije oko 36 miliona dinara što znači da je za ostale oblasti kulturnog delovanja: pozorište, film, igru, kulturno nasleđe, promociju književnosti i čitalačke kulture, naučno-istraživački rad u kulturi i slično ostalo nekih devet miliona. Od tog novca samo je 17 odsto uloženo u umetničku muziku. Šta više i oni su ostali nezadovoljni, jer većina kaže da je dobila mnogo manja sredstva od onih koja su im potrebna da realizuju predloženi program.

U Kragujevcu već postoje dve ustanove kulture Muzički centar i Dom omladine koji su budžetirani da bi se bavili muzičkim programima. Kragujevčani znaju da i dve prosvetne institucije FILUM i Muzička škola ulažu u muzički život u gradu, pa i Studentski kulturni centar koji je na budžetu Republike i koji ima svoje izvore finansiranja. Zbog čega je onda potrebno da se muzičkoj delatnosti pridodaje još 80 odsto sa budžeta ovog Konkursa? U gradu, primera radi ne postiji nijedna ustanova kulture koja se prvenstveno bavi filmom pa, ipak, u film je uloženo samo 1.400.000 ili 3,11 odsto od celokupnog budžeta. Pankerijada je dobila tri puta više sredstava!

Miljan Bjeletić priznaje ovu nesrazmeru, ali je opravdava velikim brojem muzičkih udruženja u gradu i shodno tome velikim brojem projekata. U razgovoru za Radio Zlatousti i Glas Šumadije on kaže da će se toj temi posvetiti ubuduće, ali ne kaže zašto to nije urađeno od 2016. godine do sada, koliko se nalazi na funkciji većnika za kulturu. Šta više njegovi kritičari tvrde da je ranije sabotirao takve ideje posebno pokušaj kragujevačkih udruženja u kulturi da naprave “kreativnu mrežu” sa ustanovama u kulturi.

• Nakon svakog konkursa za ubuduće treba raditi detaljnu analizu procentualno po oblastima, koje su to oblasti koje su bile najzastupljenije. Imali smo veliki broj prijava koje su pristigle na konkurs koje se tiču muzičkog stvaralaštva, tako da ne čudi činjenica da je najveći iznos odobren upravo za muzičko stvaralaštvo. Svi članovi Komisije su konstatovali tu nesrazmeru i stoga, shodno planskom dokumentu razvoja kulture treba da imamo konsultacije kao i što ih imamo pojedinačno u smislu ideja, a u cilju opredeljenja kulturne scene grada Kragujevca, da možda napravimo jedan zajednički sastanak gde bi svi predstavnici udruženja izneli neke svoje predloge, predstavnici grada izneli svoje predloge i na kraju zaključili na koje načine doći do boljih ideja. Postoji nedostatak ideja kada su druge oblasti stvaralaštva u pitanju. Voleo bih da smo imali više da ih vidimo, ali nažalost, nismo, kaže Bjeletić.

Inače, konkursni rezultati pokazuju i neke druge slabosti. Slikovit je primer Udruženja “S Events”, koje je za organizaciju, neki kažu “žurke” Nostalgija dobio 200.000 dinara, četiri puta više nego, primera radi, KG slem, književna manifestacija koja je u jednom svom obliku već pridobila simpatije kragujevačke publike. Ako zapratite društvene mreže udruženja “S-Events”, moći ćete da vidite da je ono do sada organizovalo koncerte narodnih pevača Nataše Bekvalac, Darka Lazića i Aleksandre Prijović! Pitali smo gradskog većnika za kulturu i predsednika Komisije Miljana Bjeletića šta ih je preporučilo za finansiranje (nisu mogli da podnesu izveštaj o tri godine rada, jer postoje oko pola godine)  nije mogao da se seti, ali je siguran da se ne radi o promociji folk muzike.

Iako je pozitivno što su na ovom konkursu dodeljena sredstva svim udruženjima osoba sa invaliditetom, za projekte sa kojima su aplicirali, ostaje nam da se pitamo da li je obeležavanje 20 godina postojanja Udruženja za pomoć osobama sa autizmom kroz muzičke i kulturne programe zaista program koga treba finansirati kroz ovaj konkurs? Hoće li sada sve godišnjjice ako imaju kulturni program da se obeležavaju iz sredstava za kulturu?

Među kritikama koje su pristigle na rezultate konkursa prednjače i one koje se odnose na administrativnu proceduru. Jedan od njih je da je Izveštaj o sprovedenom javnom konkursu  postao javan tek dan pošto su potpisani ugovori i nakon što su pojedini poslenici u kulturi i mediji postavili pitanje transparentnosti procesa odlučivanja. Dan po uručenju ugovora objavljena je i lista bodovanja i rangiranja iako je uobičajena praksa bila da se liste objavljuju pre nego što se donese odluka Gradskog veća. Formalno gledano, osim neblagovremenosti u prezentovanju Gradskoj upravi za društvene delatnosti koja je bila nadležna da sprovede administrativnu proceduru stavlja se na teret i to što su Zaključci objavljeni kada je reč o sajtu Grada, u delu gde su odluke Gradskog veća, a ne u delu gde su Javni konkursi, zapravo, tamo gde treba našli su se, tek par sati uoči potpisivanja ugovora sa onima koji su prošli na konkursu. Mnogi predstavnici Udruženja žale se da su pozvani na potpisivanje ugovora, pre nego što su saznali koliko su dobili sredstava i za koji deo svog projekta. Ali negde još veći problem sa Pravilnikom koji definiše uslove, način i postupak izbora projekta je nepoštovanje člana 24, u kojem se sugeriše da taj izveštaj treba da sadrži i obrazloženje za prihvatanje, odnosno neprihvatanje projekta. U objavljenom Izveštaju tih obrazloženja nema, ako se pod obrazloženjem ne smatra da su oni koji su dobili sredstva prešli prag od 50 bodova, a ovi drugi nisu. Kad već pominjemo Pravilnik, on je veoma eksplicitan i po pitanju ispunjavanja formalno pravnih uslova. Već smo pominjali član 17 u kome se kaže da su svi učesnici na Konkursu u obavezi da uz prijavu podnesu svu dokumentaciju, pa i izveštaj o aktivnostima, odnosno realizovanim projektima predlagača iz delokruga osnovne delatnosti, iz prethodne tri godine, što nisu mogla da podnesu ona udruženja (Sinergetika, Kreativna Šumadija, Arion, S-Events) koja postoje kraće.

Tamara Jovanović v. d. načelnice Gradske uprave za društvene delatnosti međutim, smatra da je sve urađeno po propisima i transparentno.

• Pa šta ako nismo okačili! Ne postoji obaveza da okačimo sve, Zamislite kada bi mi kačili svim većnicima… Postoji obaveza da se Odluka Gradskog veća objavi u Službenom listu i na internet stranici, što važi i za članove Komisije, a ako želite da saznate ko se sve javio na konkurs i kakva su obrazloženja to možete da tražite po osnovu Zakona o informacijama o javnom značaju i dobićete informaciju. Postoje procedure. I mi smo neke stvari tek jutros videli, rekla nam je 8. maja, na uručivanju ugovora.

A u međuvremenu, od našeg prvog teksta na ovu temu stigle su i nove kritike na račun gradskih čelnika koji upravljaju kulturom, pre svega na račun Miljana Bjeletića. Oglasila se profesorka FILUM-a Violeta Šarenac, tekstom u kojem kaže da je kragujevačka kultura “čardak ni na nebu ni na zemlji”.

• Sva naša stremljenja da kultura prati istorijsku tradiciju, bez upliva trenutnih, aktuelnih pravaca, postaju zatočena na papiru čekajući ‘bolja’ vremena”, piše prof. Šarenac i dodaje – neumitno se postavlja pitanje ko danas vodi kulturu grada i kuda?

Kragujevački orkestar u svojoj objavi na društvenim mrežama kaže:

• Uglavnom se pokazalo da je loš kadrovski izbor uzrok problema organizacija iz oblasti kulture koje deluju u našem gradu. … Istina je da se poslednjih godina ulažu sredstva u projektne aktivnosti, što je za svaku javnu pohvalu. Međutim dobijena sredstva ovim putem su daleko od dovoljnih za normalno i kontinuirano funkcionisanje organizacija koje zastupaju velike ideje i projekte. Mišljenja smo da se to dešava jer nema jasne strategije I plana. Evidentno je da bi zajednički cilj trebalo da bude sinhronizacija funkcionisanja i aktivnosti svih nosećih kulturnih institucija, kao i podela zaduženja i odgovornosti.

Nastaviće se….

Piše: Gordana Jocić

Fotografija: Zvanični sajt grada Kragujevca