- Povodom predloženog rebalansa budžeta Republike Srbije, juče je ministar finansija Siniša Mali dao medijima pojašnjenja izmenjenih budžetskih pozicija. Na osnovu datih ministrovih izjava, ali i analize Fiskalnog saveta, možemo zaključiti da ne postoji nikakva spremnost Vlade Republike Srbije da se ozbiljno suoči sa sistemskim ekonomskim problemima koji muče privredu i građane naše zemlje, navodi se u saopštenju stranke Srbija Centar, koje prenosimo:
Predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita sa 3,3 na 2,8% BDP-a, iako je prostor ušteda znatno širi i fiskalni deficit se mogao smanjiti na ispod 1,5 odsto BDP. Tako bi se smanjilo i zaduživanje Srbije i pritisak na njene javne finansije. Međutim, predlog rebalansa koji je dala Vlada Ane Brnabić i ministar Mali kreće se u potpuno suprotnom smeru, smeru snažnih javnih rashoda i javne potrošnje za koju ne postoji nikakvo ekonomski održivo opravdanje.
Predloženi rebalans budžeta očigledno nije u funkciji razvoja Srbije nego priprema za skore izbore, koje vlast SNS i njegovih koalicionih partnera po svoj prilici sa zebnjom očekuje. U funkciji predizbornih populističkih mera jeste dodatno finansiranje izgradnje sportskih stadiona. Rebalansom se predviđa porast ovih troškova za oko pet milijardi dinara, iako do danas nema nikakve ni ekonomske ni sociološke studije o opravdanosti investicije koja će biti plaćena novcem svih građana Srbije.
Naredna populistička mera je rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto – s nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara. Po svoj prilici ova mera je uzrokovana potrebom da se kod birača stvori iluzija o tome da vlast SNS vodi računa o izgradnji lokalne infrastrukture, dok ne samo da ne postoje studije opravdanosti investicija, već su i troškovi izgradnje višestruko veći nego što je neophodno.
Istovremeno je rebalansom umanjen prvobitni budžetski plan naplate PDV – i to za preko 40 milijardi dinara, i to u godini kada inflacija nije obuzdana. Uzrok ovom podbačaju u naplati PDV je po svoj prilici manjak zaposlenih u Poreskoj upravi, ali i pad potrošnje stanovništva, što je još jedan dokaz opadanja standarda stanovništva. Umesto što arči pare za nepotrebne stadione, Vlada bi trebalo da poboljša kadrovsku i tehnološku opremljenost, te podigne standard zaposlenih Poreske uprave. Umesto toga, nastali manjak priliva u budžet od PDV, Vlada delimično pokušava da nadomesti podizanjem akcize na gorivo. Time se vrši dodatni pritisak na porast inflatorne spirale i dodatno ugrožava standard građana. Umesto ad hoc mera koje pospešuju inflaciju, Srbiji je neophodna temeljna reforma poreskog sistema koja će obezbediti ciljane poreske olakšice pre svega malim i srednjim preduzećima, pravičniji poreski tretman i sigurniji finansijski položaj prosečnog građanina. Ono što Srbija Centar zove porez po meri porodice.
Imajući u vidu predložene korekcije, od kojih su neke teorijski mogle biti pozitivne, kao što je povećanje subvencija za poljoprivredu, sveukupno gledano one predstavljaju nemušt pokušaj Vlade i ministrarstva finansija da se sakrije očigledan problem, a to je da je inflacija realno pojela rast i zarada i penzija i da narod ubrzano siromaši. Ako je minimalna zarada koju Vlada predlaže 47.154 dinara, a ona pokriva tek nešto više od 50% prosečne potrošačke korpe, onda nema govora o tome da se u Srbiji živi bolje. Istina je, na žalost, da zapravo preživljavanje u Srbiji nikada nije bilo skuplje. I dok sa jedne strane Vlada netransparentno uvećava rashode koje pokušava da prikrije neselektivnim populističkim merama, sa druge strane najugroženijim kategorijama stanovištva dodatno smanjuje standard što se odražava i u planiranom rebalansu kroz smanjenje rashoda namenjenih zaštiti energetski ugroženog kupca.
Stranka Srbija centar smatra da rebalans republičkog budžeta koji je predložila Vlada Republike Srbije treba odbaciti. Budžet ne sme da bude populistički predizborni pamflet stranaka na vlasti nego dokument koji daje realnu mogućnosti da država Srbija i njeni građani konačno stanu na put ekonomskog oporavka.