U selu Gradac, u Batočini, na lokalitetu Jerinino brdo, koji obuhvata mnogo perioda, značajan po svojim gabaritima, strateškom položaju, kulturnim mogućnostima za razvoj turizma, nastavljena su arheološka iskopavanja.
- Jerinino brdo se nalazi pored magistralnog puta Kragujevac–Batočina, najpoznatiji u starijem periodu 20. veka po prvoj paliluskoj stanici na kojoj su nađeni ostaci neandertalske kulture. Ta pećina se nalazi pod Jerinin brdom i ona je istraživana 1952. godine, a sve to je pokrenuo Dragoljub Petrović, prvi direktor Narodnog muzeja Kragujevac, ističe viši kustos i arheolog ovog muzeja Igor Đurović.
Đurović objašnjava da je mesto koje je ekipa Glasa Šumadije obišla utvrđenje antičkog perioda iz četvrtog veka. U ukopima za bedem nađen je materijal koji im je potvrdio da je reč o tom vremenskom periodu, navodi sagovornik.
Na lokalitetu se može videti čeoni bedem kojim je zaštićivan grad, a čija površina obuhvata oko dva hektara. Dato utvrđenje nastalo je na starijim ostacima praistorijskog utvrđenja koji pripada delom bakarnom dobu, a potom i bronzanom dobu, kaže viši kustos.
- U rimskom dobu niče jedan grad čije bedeme ovde vidimo i kasnije, u 11. veku ponovo se upotrebljava u ranom srednjem veku, najverovatnije od strane Bugarske, da bi potom bili uništeno. Nakon toga ovaj prostor postaje nekropola za srpsko stanovništvo koje se sahranjivalo oko antičke crkve, koja je, takođe, otkrivena pedesetih godina nedaleko odavde. Tu se nalazi veliko srpsko groblje od 14. do 18. veka na kome su se sahranjivali žitelji ovog kraja, navodi Đurović.
Do nastavka istraživanja datog lokaliteta došlo je zahvaljujući projektu Ministarstva kulture, a započeta su 2019. godine kada je opština Batočina u saradnji sa Narodnim muzejom pokrenula i finansirala iskopavanja na ovom mestu. „Ono što je započeto u prve dve sonde, mi smo završili, i nastavili da pratimo bedem. Možete videti arhitektonske i još neke detalje na bedemu, ulaznu kapiju i čuvarske stanice”, naglašava Igor Đurović.
Postoji i antička staza čije je otkopavanje planirano, jer bi upravo ona poslužila kao staza do ovog lokaliteta, ona je uklesana u stenu i ide ukoso, niz padinu brda, objašnjava sagovornik. Još kaže da je ovo brdo zanimljivo jer kada se pogleda iz daljine može se zaključiti da su njegove stranice pravilne i to ukazuje da su još u antičko doba oni ovo brdo klesasli kako bi uspešnije branili mesto.
Na pitanje da li će na neki način ovi bedemi biti zaštićeni i da li se može očekivati nastavak iskopavanja, Đurović kaže da je to u planu i dodaje da je baš to razlog zašto su ovo mesto izabrali za iskopavanje: „Ovde prolazi magistralni put, vidljivo je, dakle postoji mogućnost da se ovo raščisti, da bude vidljivo i s puta, iz tog razloga smo i započeli, nadajući se da će ovo sutra biti na kvalitetan način zaštićeno i prezentovano tako da može da posluži u kulturne i turističke svrhe”.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.