Dragan Đilas u Skupštini Srbije: Samo neko ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike

Grad
  • Samo neko ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike i nedeljom kada treba da budu sa svojim porodicama. Samo neko ko ne zna kako izgleda svaki dan raditi osam sati od 7 do 3 ili od 9 do 5 jer nikada nije imao to iskustvo, može da govori kako je osam sati rada malo, rekao je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas u Skupštini Srbije, čiji govor prenosimo u celosti.

Samo neko ko je osoba koju baš briga za ljude može da kaže da ga baš briga za one u Čikagu koji su protestovali pre 150 godina jer su radili 12 do 18 sati dnevno. Njih šest je tom prilikom poginulo, a pet osuđeno na smrt posle protesta.

Samo neko koga baš briga za Srbiju može Milošu Vučeviću da da spisak na kome su ovi ljudi koji sede ispred nas i da mu kaže da oni treba da čine njegovu novu Vladu Srbije. Kad kažem njegovu mislim na Vučića, a ne na Vučevića. Jer sve vlade od 2012. su njegove, a ne Dačićeve, Brnabićkine ili Vučevićeve.

I sve su bile nebitne jer odluke donosi samo on, ali o tome ću kasnije. Sada prvo o rezultatima svih Vučićevih vlada. Vučić i SNS su uspeli nemoguće. Uspeli su da ne ispune nijedno jedino obećanje koje su dali kada su 2012. došli na vlast.

Kosovo – obećali da će poništiti sve što je Tadić prihvatio. Umesto toga dali sve što im je traženo pa i više od toga. Sever Kosova su napustile desetine hiljada Srba. Pre godinu dana im je Vučić dao nalog da napuste lokalne samouprave i policiju zbog tablica. Kurti je na nelegalnim i neligitimnim izborima na kojima je glasalo 3% ljudi izabrao albanske gradonačelnike. Onda je Vučić prihvatio tablice i rekao našim sunarodnicima da se dodatno ponize i da potpišu peticije za referendume o smeni gradonačelnika, jer to kosovski zakoni predviđaju. Kada je došlo de referenduma shvatilo se da se ogroman broj Srba iselio sa severa i da nema dovoljno ljudi da referendumi uspeju pa je naredio bojkot istih. Genijalna politika.

24 sporne privatizacije će biti istražene do kraja. Ni po jednoj se ništa nije desilo ali su zato privatizovali odnosno prodali sve što su mogli. Bor, PKB, zemljište po Vojvodini, Beograđanku, Sava Centar, banje… ostao još EPS pošto je Telekom toliko unšten da ga niko ni kao poklon uzeo ne bi.

Borba protiv korupcije – Srbija je danas po korupciji najgora u Evropi odmah posle Rusije, Belorusije. Milijarde evra se ukradu svake godine i svi to vide osim SNS tužilaštva koje ćuti.

Ekonomski razvoj – Srbija je šampion Evrope po inflaciji! Dug je porastao sa 15 na preko 35 milijardi. Plate jesu porasle ali su porasle i u okolnim zemljama. U Crnoj Gori više nego u Srbiji.

Iz Srbije se godišnje iseli oko 100.000 ljudi. Broj dece u srednjoj školi se smanjio za petinu, broj dece u prvom razredu se smanjio za 14%

Poljoprivreda umire – 250.000 ljudi manje se danas bavi poljoprivredom nego 2012. Imamo i 7.000 manje lekara i medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite.

Beograd na vodi je obećan kao najveći projekat na kome će se zaposliti 200.000 ljudi i koji će dizati BDP 5% godišnje. Broj radnika nije prelazio 2.000 i taj projekat je jedna od najvećih pljački u ovih 12 godina.

A juče ste napravili veliku svečanost jer počinjete gradnju stadiona. Niste ni počeli gradnju dečije bolnice Tiršova 2 za koju ste rekli da će biti gotova 2022. ali počinjete stadion. Važnije je da ulažemo u fudbal uz koji idu huligani i kriminal nego da imamo bolnicu za decu. Važniji su kriminalci na tribinama, kriminalci u upravama klubova,  Terzići, Vučelići nego da se spašavaju dečiji životi. Što je najsmešnije ni to niste mogli da uradite. Niste uspeli da prevezete autobus iz tačke A u tačku B, nego se zaglavio u pesku. Kakvi ste vi šampioni! Sram da Vas bude, ne samo velikog šefa Aleksandra Vučića nego sve vas koji ovo ludilo podržavate.

Ludilo će se nastaviti jer će nova Vučićeva Vlada biti Vlada kontinuiteta, što znači da će se sve biti kao i do sada. I da će i ova Vlada biti nebitna, jer se Ustav i dalje neće poštovati i odluke se neće donositi u Nemanjinoj nego na Andrićevom vencu, u Bokeljki i u Jajincima…

Koliko je nebitno da li imamo Vladu i ko sedi u njoj pokazuje i činjenica da se ista bira tek danas iako Vladu nemamo od prvog novembra kada je prethodna prešla u tehnički status. Šest meseci nemamo Vladu, a mesec dana nemamo čak ni tehničkog premijera jer je Ana Brnabić postala predsednica Skupštine. Dakle, Vlada je nebitna, baš kao i Miloš Vučević koji je do sada bio kao predsednik SNS-a, a od danas će biti i kao premijer.  Demantujte me slobodno ako ne govorim istinu, ali pre toga javno kažite gospodine Vučeviću koliko puta vas je Ana Brnabić nazvala šefom kako je stotinu puta nazvala Vučića? Nijednom.  Zato što niste šef nego izvršilac naređenja čoveka koga vi svi nazivate šefom.  Inače, sramota je nazivati predsednika stranke ili države šefom jer šefa ima automehaničarska radionica. Ima ga i kafana – šefa sale. Ali ga nemaju ni stranka ni država. One imaju predsednike. Mada, šefa ima i mafija. Tako da kad bolje razmislim to kako ga zovete ima smisla…

Kada sam rekao da je g. Vučević najbolji kandidat SNS-a jer je na slobodi i nije na poternici Interpola, gospođa Brnabić me po ko zna koji put nazvala lopovom, kriminalcem. To nije primereno funkciji koju obavlja ali navikao sam na te laži. 

Sada već 120 sudija i preko 140 presuda pokazuju da sve što govorite o meni je laž. Ali nije to sada važno. Važan je kandidat. Koji uz uslove koje sam pomenuo ispunjava još jedan.  Da ga nema u skaj komunikaciji, jer bi to  bilo nezgodno. Naravno nema ga ne zato što nema kontakte sa kriminalcima već zato što je nebitan pa militantno krilo organizovane zločinačke grupe koja vlada Srbijom i koga su činili razni Stankovići, Belivuci, Šarići i slični nisu pričali sa njim nego sa glavnim šefom. Jer se sa njim sve završava. Tako će biti i ubuduće kada Vučević postane premijer. Da sam u pravu, i da je to nebitna funkcija pokazuje činjenica da ni Ane Brnabić koja je bila kao premijerka nema na skaj komunikaciji. Ali zato ima samo Oskara ili ti velikog šefa.

Tu je i čudan obrazovni put budućeg kao premijera, ali to ću danas preskočiti. Kao i kontakte sa Snajperima, prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište i mnoge duge stvari koje su karakteristične za funkcionere SNS-a. Dakle, Miloš Vučević je po standardima koje su presvučeni radikali nametnuli idealan kandidat za kao premijera.

Sad kad smo to raščistili da pređemo na kandidate za kao ministre!? Zaista ne postoji nijedno jedino logično objašenjenje kako se većina ovih ljudi pojavila na spisku za kandidate za ministre. A tek ne postoji objašnjenje kako su neki postali kandidati za baš ta ministarstva koja su mi dodeljena. Dugo sam razmišljao kako je moguće da recimo Aleksandar Martinović dobija resor poljoprivrede, a Nikola Selaković kulturu. Zaključio sam da se desilo sledeće. Aleksandar Vučić je okupio najbliže saradnike i onda su određivali ko će gde. Kako? Tako što su igrali fote. Znate ono – neka ova fota radi to i to? „Neka ova fota, neka ova fota bude ministar poljoprivrede!“. I zavrteli su praznu flašu od vina koje koje je koštalo nekoliko hiljada evra i ona pokaže na Martinovića. 

Tako on postane ministar poljoprivrede. Ne postoji drugo objašnjenje jer čovek sa poljoprivredom nema ama baš nikakve veze. Isto važi i za fotu Selakovića koji će biti ministar kulture. Za Tomu Monu Momirovića se čak ni na taj način ne može objasniti otkud on ovde. Palo mi na pamet da se tokom igre malo popilo, ogladnelo i da je neko poručio pizze. I da je g. Momirović bio dostavljač i kad je ušao u prostoriju da ih dostavi taman zavrteli flašu da odredi koja će fota biti ministar trgovine i flaša pokaže na Tomu Momirovića koji drži pizze u rukama i račun da naplati. Svi se zagledaju, a Vučić kaže: Odlično rešenje!  Vidiš da ume da naplati, odličan je za trgovinu. Tako je i Toma dobio funkciju. Pa što ne bi on bio ministar kada to može gopsođa koja je napisala da dok Vučić nije došao na vlast nije bilo aviona u Srbiji što ne bi mogao i malopre pomenuti gospodin. Ne znam samo čime sam ja leteo nekoliko decenija i čemu je služio Beogradski aerodrom u eri pre Vučića, ali kao da je to važno.

Vidim i da je jedan od kriterijuma za kao ministre bio da je kandidat bio opozicija i pljuvao ono zlo čudo od Đilasa, to jest mene. Pljuvala me Tanja Macura intenzivno tvrdeći da radim za Vučića, pljuvala me i predsednica Zavetnika i evo ih u Vladi. Jeremić nije stigao do vlade ali je stigao do goluba pismonoše što je prvi korak do ministarske funkcije.

Vidljivo je i da je Bratislav Gašić na izlaznoj kapiji pa iz policije transferisan u vojsku. Što bi rekli u jednom delu Srbije – izmakli mu ćilimče. Pitanje je da li ga iza kapije čeka isto što i Nebojšu Stefanovića koji je istim putem prošao.

Tu je i predstavnik zemunskog klana, zatim ministarka koja se odricala srpskog državljanstva, pa moja školska drugarica Tanja Miščević koja je ministar za nešto što u Srbiji ne postoji već godinama a zove se evropske integracije. I na kraju kao dokaz da od goreg uvek može gore – Aleksandar Vulin. Čovek koji se javno hvalio svojim vezama sa FSB-om, ordenima, čovek koji je prisluškivao rusku opoziciju i snimke dao FSB-u pa su neki od tih ljudi osuđeni na po 25 godina zatvora postaće potpredsednik Vlade. Saradnik Mire Marković, čovek koji je iz Novog Sada ali je upisao Pravni fakultet u Kragujevcu, baš onaj čijih je nekoliko desetina profesora uhapšeno jer su prodavali ispite.

Da ne zaboravim Marka Đurića, poznatog tapšača koji se uklapa u priču odlaska na studije iz jednog velikog grada u drugi. Gospodin Đurić je pokušao da studira Pravni u Beogradu, ali mu nije išlo pa je prešao na privatni fakultet u Novom Sadu za privredu i pravosuđe. Tamo su prepoznali njegov talenat pa je brzo stigao do diplome.

Kad čovek pogleda kako su se ljudi koji su u Vladi selili iz grada u grad onda fenomen preseljavanja birača postane mnogo razumljuviji.

Imajući u vidu ovaj neverovatan spisak, ali činjenicu da se Vlada ništa ne pita ja kao čovek koji uvek nudi rešenja imam jedan konkretan predlog. Predlažem da Vlada ima samo tri člana. Prvi član da bude premijer, dakle Miloš Vučević. Drugi da bude prvi potpredsednik Mali, jer se on idealno uklapa. Nema čovek nijednu aferu. Sve što su ga napadali dokazao da nije istina. Evo recimo 24 stana u Bugarskoj. Bugarski grafolog rekao da nije njegov potpis.   Bugarski grafolog????  Pa ko bi posumnjao u nalaz bugarskog grafologa. I to ne bilo kog. Nije to bugarski grafolog iz Sofije. Ne gospodo, ovo je bugarski grafolog iz Plovdiva. Pa poslušajte sami kako to zvuči:

Bugarski grafolog iz Plovdiva saopštio da je je potpis Siniše Malog falsifikat! Da li iko može da sumnja u izveštaj čuvenog plovdivskog grafologa!?

I da imaju još jednog čisto da bude neparan broj, jer Vlada donosi odluke većinom glasova. I taj treći da bude Goran Vesić, da ima neko da zabavlja narod svojim snimcima. Uostalom on je jedan od retkih koji ima veze sa svojim resorom. Naime, on je ministar građevine verovatno zato što živi u građevini koja je građevinski fenomen. Ozakonjena je pre nego je napravljena i u njoj kvadrat košta 5.000 evra.

To bi bila jedna kompaktna Vlada,a ne ova sa 30 i nešto ministarki i ministara koji neće stići ni da se upoznaju, a Srbija će morati na nove izbore. Jer su ovi bili neregularni, jer je SNS kroz medije, pritiske, kupovinu glasova i dodavanje listića ukrao bar 800.000 glasova.

I za kraj dozvolite mi da iznesem još jedan predlog. Iskreno me čudi kako se Aleksandar Vučić nije toga setio, ali je verovatno bio preopterećen ogromnim brojem gostovanja po televizijama i javnim obraćanjima pa mu je ta ideja promakla. Pošto je sad prekasno predlažem da već u maju imamo rekonstrukciju Vlade i da u Vladu uđu Mile Dodik, predsednik Republike Srpske i Nenad Nešić ministar policije BiH. Kakve veze ima što je Nešić ministar u Bosni, a Dodik predsednik Republike Srpske? Kad mogu obojica da glasaju u Srbiji na izborima, Nešić čak i na lokalnim, što ne bi mogli da budu i u Vladi? Dodik je i inače na svim mogućim događanjima u Srbiji i više vremena provodi ovde nego u Republici Srpskoj. On da bude potpredsednik Vlade umesto Vulina, a Nešić ministar policije umesto Dačića. Siguran sam da bi se obojica odrekla svojih mesta da ovakvi kadrovi uđu u Vladu. Dobro, Dačić se ne bi odrekao. Neka onda uđe samo Dodik. Imam i dodatni razlog za to.

Ova vlada neće ekonomski pokrenuti Srbiju, jer nema znanja za to. Neće zaustaviti korupciju niti će pokušati da se izbori sa kriminalom jer ne može da se bori sama protiv sebe. Neće uraditi ništa da se poboljša stanje u zdravstvu i prosveti jer ljudi koji vode ove resore to sigurno ne mogu. Neće zaustaviti pad nataliteta niti će zaustaviti odlazak ljudi iz Srbije. Neće preporoditi poljoprivredu, razviti energetski sektor, neće uraditi ništa za domaće privrednike jer ih oni ne interesuju, osim ako nisu njihovi… Dakle neće uraditi ništa dobro. Pošto će sve biti još crnje i gore nego što je sada, dajte da bar imamo dva člana te Vlade, Dodika i Dačića, koji vole da pevaju pa da kad već tonemo kao Titanik da dok tonemo slušamo pesmu. Možda nam bude bar malo lakše…

Tagovi:

1 thoughts on “Dragan Đilas u Skupštini Srbije: Samo neko ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.