Saopštenje Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, na čijem čelu se nalazi Tomislav Nikolić, a u kojem se navodi da je bivši predsednik Srbije razgovarao sa članovima Instituta za orijentalne studije ruske Akademije nauka i umetnosti o „bilateralnim odnosima dveju država“, vratilo je u fokus javnosti svrsishodnost finansiranja ove Nikolićeve organizacije iz republičkog budžeta, odnosno od novca građana Srbije. Aktivnosti bivšeg predsednika Srbije u ovoj kancelariji nisu česte, bar u javnosti, a konkretni rezultati i doprinosi javnom interesu, unazad skoro godinu dana, takođe, javno nisu istaknuti.
– Ne vidim nikakve koristi za unapređenje odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom preko ovog saveta, a rekao bih da ta kancelarija nikada tome nije ni bila namenjena. NJeno osnivanje je imalo za cilj uhlebljenje Tomislava Nikolića, način da on i njegovi ljudi dobiju apanažu, da se ne bune. To je zapravo korupcija na najvišem nivou, korumpiranje političara – ističe za Danas Mijat Lakićević, ekonomski novinar.
On dodaje da je Tomislav Nikolić penzioner i da bi trebalo da sam nalazi načine i finansije za sprovođenje željenih aktivnosti, preko, recimo, nevladinih organizacija.
– Država finansira i njega i njegove ljude za posao koji je potpuno bespotreban i besmislen. Pritom, država može da ima samo štete od toga, jer taj savet više služi promociji ruskih interesa u Srbiji nego srpskih u Rusiji – smatra sagovornik našeg lista.
Upitan da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić očekuje od Nikolića političku podršku u javnosti, kada je reč o rešavanju ključnih državnih pitanja, Mijat Lakićević kaže da do sada nije video nijednu izjavu bivšeg predsednika kojom podržava sadašnjeg.
– Iskreno, otkada više nije predsednik nisam video podršku Vučiću.
Nikolić je oduvek bio blizak sa konzervativnijim srpskim elementima u regionu i kao takav bio smetnja Vučiću – zaključuje Mijat Lakićević za Danas.
Podsetimo, kao razlog za osnivanje ovog Nikolićevog Saveta, koje je nastupilo nakon njegovog silaska sa funkcije šefa države, navedeno je da je jedan od njegovih osnovnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom. Iz budžeta Srbije za ovu godinu izdvojeno je 50 miliona dinara. Za plate, dodatke i naknade zaposlenih u toj kancelariji (tridesetak) opredeljeno je 22,5 miliona dinara, a za troškove osiguranja oko 13,2 miliona dinara. Takođe, Vlada je u avgustu prošle godine iz budžetske rezerve za rad te kancelarije do kraja godine obezbedila 38,4 miliona dinara. Na plate zaposlenih u kancelariji, koja je servis Saveta, tada je izdvojeno 14,4 miliona dinara, a za troškove putovanja članova Saveta 8,13 miliona dinara.
Prva sednica Saveta održana je 24. jula prošle godine, i na njoj su učestvovali i pojedini ministri Vlade Srbije koji su takođe članovi ovog tela. To su su ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar privrede Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Po funkciji su još članovi i ministri finansija i nauke i tehnološkog razvoja. Savet je smešten u prostorijama nekadašnje Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u Vasinoj ulici u Beogradu, što je „sektor“ vladine administracije koji je dugo držao Srpski pokret obnove. U listu Politika je objavljeno da svi članovi Saveta rade pro bono, a ne za platu.
Piše: Snežana Čongradin, Danas