U utorak, 6. februara, Galerija SKC-a, izložba „Unutrašnje dileme” Marine Kostić;
Na izložbi „Unutrašnje dileme” predstavljeni su crteži i tekstilne instalacije iz serije “Disappearing into motherhood”. Radovi su nastali tokom proteklih nekoliko godina, paralelno sa pandemijom covid19 i odraz su značajnog perioda u mom životu. Oni predstavljaju vizuelni dnevnik, intimne zabeleške, sagledavaju jedan od najsloženijih međuljudskih odnosa, odnos majke i deteta.
Iako često definišemo majčinstvo kao nešto što postoji u privatnom, ličnom svetu, smatram da je majčinstvo takođe neodvojivo od javnog zivota. Ova serija radova je moj pokušaj da pomirim tenziju koja postoji između dve vitalne uloge, majke i umetnice i premostim jaz između kreativnih težnji i fizičke stvarnosti. To nije jednostavan proces. Biti umetnica zahteva kontinuitet – vreme bez prekida. A, biti majka zahteva strpljenje koje se stalno prekida. Kombinovanje roditeljstva sa kreativnom praksom menja sve – ne samo način na koji pronalazim prostor i vreme da pristupim svom radu, već i način na koji razmišljam o samom delu.
Uloga žene, odnosno majke je često romantizovana, kroz istoriju prikazana kao čin apsolutne nesebičnosti i predanosti, koji odražava očekivanja, a ne stvarnost. Odupirem se takvoj predstavi i u svojim radovima simbolizujem osećaj zarobljenosti koji se istovremeno odvija sa osećajem zadovoljstva davanja života i otvaram pitanja o ograničenjima koja se nameću ženama nakon rađanja i ideje da umetnice moraju da biraju između umetnosti i odgajanja dece.
Na crtežima i tekstiima nalaze se ženske figure bez lica koje pričaju priču pokretima, egzistiraju u međusobnim dijalozima i stvaraju duhovite, emotivne i napete odnose. Linijom koja postaje nit u prostoru, izlazim iz okvira crteža. Želim da istaknem važnost tekstila kao primarnog medija i pored niti kojima gradim crtež, koristim tekstil, odnosno odeću i njene delove tretiram kao površinu. Tekstile koje koristim, svojim dezenima podsećaju me na detinjstvo na moj odnos sa majkom, neki od njih potiču iz tog perioda. U tom smislu tekstil predstavlja sentiment koji povezuje lično i umetničko, prošlo i sadašnje.
Tekstil, u svom intimnom odnosu sa našim telom, nosi obeležje našeg bića, koje je utkano kroz niti strukture. Nabori, mrlje i mirisi predstavljaju tragove koje ostavljamo na tkanini, odeći, našoj drugoj koži i čine arhiv našeg najintimnijeg života. U isto vreme, odeća je i membrana kroz koju uspostavljamo osećaj „postojanja” i formalizujemo svoj odnos sa spoljnim svetom, dok sam tekstil nemilosrdno beleži dokaze tih interakcija. On čuva sećanje na naše vreme i povezuje nas sa sećanjima na druga vremena i druga mesta i diskretno upućuje posmatrača na razmišljanje o tekstilu kao svedoku vremena.
Kroz ovo istraživnje u proteklih nekoliko godina pokušala sam da na slojevit način obradim temu materinstva pružajući uvid u to šta bi ono moglo da znači, da kroz prizmu umetnosti predstavim radosti i izazove koje ono sa sobom nosi i artikulišem neizrečene aspekte ove univarzalne, a opet lične teme.
Marina Kostić je rođena 1986. godine. Završila je osnovne i master akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2013. godine, odsek dizajn tekstila. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi, kolonija, radionica u zemlji i nekoliko u inostranstvu. Osvojila je nekoliko nagrada, među kojima se ističu plakete ULUPUDS-a, čiji je član od 2015. godine. 2017 stekla je stručno zvanje konzervator i bila saradnik na projektima konzervacije tekstila u Muzeju primenjene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu. Njen umetnički opus obuhvata produkciju radova iz oblasti savremene tekstilne umetnosti.
Živi i radi u Beogradu.
Izložbu će otvoriti Daliborka Đurić, magistar umetnosti tapiserije i vizuelna umetnica.
Četvrtak, 8. februar, Kontakt galerija SKC, predstavljanje knjige „Sloboda je čovekova suština”, Vladimir Marović, Slobodan Sadžakov;
- Ova knjiga nije tek impresivno svjedočanstvo o vremenu njezina nastajanja, nego i izvrsne kritičkim nabojem obilježena analiza niza aspekata društvenog života u prvim desetljećima našeg milenija, u širokom rasponu od politike, morala, medijske scene, obrazovanja, multikulturalizma, ksenofobije i nacionalizma, pa sve do umjetnosti, s posebnim naglaskom na popularnu i alternativnu umjetnost (osobito na muziku)…
(prof. dr. Lino Veljak)
Vladimir Marović je rođen 1975. godine u Kraljevu. Diplomirao je na katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a potom magistrirao radom na temu „Uticaj moći i autoritarnosti na politički život prema teoretičarima kritičke teorije društva“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Profesor je filozofije u Gimnaziji Kraljevo i dugogodišnji je građanski aktivista.
Slobodan Sadžakov je rođen 1974. godine i profesor je Uneverziteta u Novom Sadu. Do sada je objavio knjige: „Novozavetni moral“, „Egoizam – etička studija o moralnim principima kapitalizma“ i „Lavirint slobode – narcizam, altrizam, ljubav“, kao i dva univerzitetska udžbenika – „Filozofija obrazovanja“ i „Uvod u etiku“.
U programu učetvuju: prof. dr. Lino Veljak, recenzent, Miroslav Miletić, novinar i autori.