Kako kaže ona stara „uz pomoć štapa i kanapa”, tako se članovi šahovskog kluba „Velika rokada” snalaze za finansiranje, ono je iz ličnih sredstava i donacija roditelja, a sa takmičenja se ne vraćaju bez odlikovanja. Poslednje u nizu bila je Deveta kadetska liga Šahovskog saveza centralne Srbije na kome je najmlađi kragujevački klub osvojio titulu i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.
- Šahovski klub „Velika rokada” nastao je pre dve godine i sada smo imali značajan uspeh na Kadetskoj ligi centralne Srbije, osvojili smo oba prva mesta, to je takmičenje koje obuhvata ekipni šah dece do 16 godina. To je veoma značajan uspeh za nas, mi smo prošle godine osvojili prvo mesto kod devojčica, a treće mesto kod dečaka, ove godine smo to popravili. Za jedan klub koji traje samo dve godine, to je veliki uspeh, kaže Zoran Simović, nastavnik matematike u OŠ „Milutin i Draginja Todorović”, član i osnivač šahovskog kluba „Velika rokada”.
Simović dodaje da je sve to veliki uspeh za klub koji nema svoje prostorije i koji se ne finansira iz budžeta Skupštine grada, a da su na pomenutom takmičenju pobedili klub koji ima godišnji budžet od milion dinara.
Ovaj šahovski klub nastao je iz šahovske sekcije koju nastavnik Simović vodi od 2006. godine, vežbaju u učionicama u školi „Milutin i Draginja Todorović”, treninzi su u večernjim terminima posle završenih časova, a zahvaljujući dekanki Ekonomskog fakulteta, kaže nastavnik, dobili su još dva termina.
- Posle korone došlo se na ideju da sekciju na nivou svoje škole proširim na ceo grad, da još neke škole postanu šahovske i za sada to ide u smeru u kome treba da ide, priča Simović o nastanku „Velike rokade”.
On kaže da će posle praznika imati sastanak sa većnikom za sport Predragom Stevovićem, te da se nada da će se nakon sastanka dogoditi određene promene kada je prostor za trening u pitanju.
Klub ima preko trideset polaznika iz više škola u gradu, a sarađuju sa Predškolskom ustanovom: „Veoma je značajna ta saradnja sa Predškolskom ustanovom, to je i za mene novo iskustvo, imamo oko sedamdeset mališana. Većina mališana je predškolskog uzrasta, a imam i mališane iz starije vaspitne grupe od pet godina”. Zoran Simović ističe da je šah vrlo značajan za razvoj dece, kao i za njihovo mesto u obrazovnom sistemu, jer na vreme spoznaju određene termine, uče se disciplini, strpljenju, te da šah nije samo ono što se nalazi na tabli, nego da se prepliće i sa životom.
Iz svog dugogodišnjeg iskustva mogao je da primeti kako postoji „trend da oko 10 procenata dece želi da igra šah, što nije malo”, kao i da postoji predrasuda da su šahisti uglavnom dečaci, a nije tako. Kako su deca koja tek počinju da se obrazuju često bez koncentracije i radnih navika, nastavnik ističe da je sve to potrebno izgraditi, a da je najlkaše to učiniti kroz šah.
- Moja ideja nije da od njih stvaram vrhunske šahiste, nego da pokušam da napravim što bolje ljude. Ja imam studente, moje bivše đake, koji su studenti na Elektrotehnici, na Vojnoj akademiji, redovno mi se javljaju i govore da je to za njih bila vrlo značajna faza u razvoju života, nisu postali vrhunski šahisti, ali su išli na takmičenja, družili se sa drugom decom, međusobno se upoznavali dosta godina. Da bi ste napravili vrhunskog šahistu, potrebno je da se složi mnogo elemenata, pored volje, neophodno je da poseduje i izvesne predispozicije, kaže osnivač „Velike rokade”.
Iako su mladi šahisti, Ema Lečić i Stefan Marković imaju značajno iskustvo, Ema je osmi razred, a šah trenira od šeste godine. Priča da se za njega zainteresovala gledajući sestru kako igra, a da joj je on pomogao i u školi, i u životu, navodi da bolje razmišlja, a tokom svih godina upoznala je mnogo ljudi od kojih su joj neki postali i dobri prijatelji.
Srednjoškolac Stefan je za šah saznao od bake, u selu u kome je živeo komšija ga je naučio osnovnim šahovskim koracima, a po dolasku u grad krenuo je da trenira za Šah klub Radnički, sada svoje znanje dopunjuje u „Velikoj rokadi”.
- Šah je vrlo zanimljiva igra koju smatram da bi svi trebalo da nauče od malih nogu, jer je posle mnogo lakše da se postane bolji šahista, a pomoći će im mnogo i u životu, i u školi, lakše se razmišlja, pamti, kaže Stefan.
Da se još jednom potvrđuje da je šah igra koja uči o životu zaključuje nastavnik Simović, ističući da on uči decu da gube, jer se u šahu uvek ne dobija, već se i gubi i dobija, baš kao i u životu.
- Ako ste vrhunski šahista, vi dobijate 60 procenata partija, ako ste prosečan šahista, vi dobijate 40 procenata, to je manje od polovine partija, drugih 40 procenata dobija protivnik, a onih 20 procenata ostaje nerešeno, e to uči decu da nauče da gube, morate da budete uporni u životu, jer uvek dođe onaj pravi trenutak za vas kada dođete do izražaja i to što znate iskoristite, završava Simović.