Velika prašina podigla se ovih dana povodom informacije međunarodnog portala Arms watch (armswatch.com) koji je nedavno objavio da je oružje (granate) proizvedene u vljevskom Krušiku završilo u rukama boraca Islamske države u Jemenu. Te granate prethodno su, navodi se u rečenoj informaciji, nakon što ih je kupilo Ministarstvo odbrane Suadijske Arabije, u tu zemlju izvezene preko Avganistana, uz posredovanje neimenovane američke kompanije. Oko 517.000 Krušikovih granata u Saudijsku Arabiju izvezla je kompanija GIM, u vlasništvu Gorana Todorovića, a koju je, kako navodi Arms watch u konkretnom slučaju predstavljao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića.
Ovim povodom već dva dana oglašava se i potpredsednik Narodne stranke, general potpukovnik i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš, koji tvrdi da iza ovog posla stoji sam državni vrh, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te da je “bivši neuspešni kafanski muzičar Branko Stefanović” tek izvršilac. Iako kao visoki oficir koji je obavljao najviše vojne dužnosti, general i političar Ponoš problematiku o kojoj govori sigurno dobro poznaje, čini se da, ipak, nije rekao mnogo toga novog. Barem ne za poznavaoce (ne)prilika u domaćem i svetskom oružarskom biznisu.
Našportal je, naime, već u više navrata, pozivajući se ne pouzdane izvore i informacije, pisao da je privatna kompanija GIM,u kojoj je Brabnko Stefanović jedan od vodećih ljudi, značajan kupac proizvoda valjevskog Krušika, te da je to postao u vreme dok je na čelu te fabrike bio Mladen Petković, koji slovi za jednog od viđenijih kadrova SNS-a, i koji je, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRNA-), omogućavao GIM-u da Krušikove proizvode, mine i granate, na primetr, kupuje povoljnije, odnosno po nižim cemana i od državnog prodavca oružja – firme Jugoimport SDPR. Krušik je,doduše, danas demantovao tvrdnje ove vrste, ali je taj demanti više bio iznudjen zbog sve glasnijih prozivku u javnosti, no što je delovao ubedljivo.
Mladen Petković je, podsetimo, krajem prošle godine iz Krušika prekomandovan u kragujevačku Zastava oružje, gde je na direktorskoj funkciji nasledio prethodno, bez ikakvog obrazloženja smenjenog pukovnika Milojka Brzakovića. Među poznavaocima ove problematike špekuliše se, ne bez osnova, reklo bi se, da iza ove smene stoje domaći trgovci oružjem bliski državnom i vrhu Srpske napredne stranke .
Trenutno najveći problem domaće vojne industrije je to što je, smatraju upućeni, stavljena pod gotovo potpunu kadrovsku i poslovnu kontrolu trgovaca oružjem bliskih vlastima i vrha vladajućeg režima, pre svih bivšeg minustra odbrane i aktuelnog šefa BIA Bratislva Gašića, ministra policije Nebojše Stefanovića i, naravno, Aleksandra Vučića. Kontrola vlasti podrazumevala i u ranijim vremenima, ali nikada, tvrde u vojnoj industriji, na aktuelni način.Posledica toga je velika proizvoidno-poslovna kriza u Krušiku, te činjenica da ni u ostalim vodećim fabrikama domaće vojne industrije – užičkom Prvom partizanu i Zastavi oružju, na primer, prema informacijama iz tih preduzeća, “situacija nije kao što je bila”, i što je njihovo poslovanje, pre svega izvoz oružja i vojne opreme, pod sve gušćim velom tajnovitosti.
Nije, naime, nikakva novost da Srbija izvozi oružje i vojnu opremu na Bliski istok, odnosno u Irak, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, i da to čini, uz formalno poštovanje domaćih i medjunarodnih propisa, i uz saglasnost Sjedinjenih Američkih Država. Najviše Zastavinog lovačko-sportskog i pešadijskog oružja u poslednjih nekoliko godina, uostalom, prodaje se SAD-u, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prvi veliki posao Emirata u Srbiji bio je, 2012.godine, kupovina Zastavinog pešadijskog naoružanja (za deset miliona dolara), nakon čega se krenulo sa “Beogradom na vodi” i drugim poslovnim aranžmanima sa biznismenima i prinčevima iz te zemlje, s time što je onaj sa prodajom, to jest kupovinom oružja bio u potpunosti legalan i transparentan.
Sporno je, medjutim, što izvozne poslove sve više preuzimaju privatne kompanije bliske vlastima, medju kojima su, javna je tajna, glavni trgovci oružjem koji su ne tako davno, zbog toga što je deo domaćeg izvezenog u Nigeriju, “zalutao” u Liberiju, u vreme dok je bila pod medjunarodnim sankcija, bili na “crnoj listi” Ujedinjenih nacija. Da li je i u poslednjem slučaju deo Krušikovih granata izvezenih u Saudijsku Arabiju, na isti način “zalutao” u Jemen, pouzdano se ne zna.Onošto se zna jeste da se na ovaj način nanosi velika šteta kako domaćoj vojnoj industriji, tako i državi koja je njen većinski vlasnik, i koja kontroliše, ili bi to trebalo da čini, izvoz naoružanja i vojne opreme. Zoran Radovanović
NOVA PROMENA U MENADŽMENTU ZASTAVE ORUŽJA
Izvršni dir ektor Zastave oružja za ekonomsko – finansijsko – pravne poslove Rajko Tanasijević, koji je na to mesto imenovan krajem prošle godine, upravo je, saznaje naš list, podneo ostavku na di rektorsku funkciju. Tanasijević je ostavku podneo, navodno, zbog zdravstvenih razloga.
Nedavno je, podsetimo, smenjen izvršni direktor Zastave oružja za proizvodnju i tehnologiju Đorđe Nestorović. Pre njega smenjeni su izvršni direktor Aleksandar Mladenović i direktor marketinga Saša Milošević. U medjuvremenu su smenjeni i brojni drugi fabrički rukovodioci.
Piše: Zoran Radovanović
.